Proja bez masti i mleka, ostavljana na prozoru kao dar duhovima predaka
U selima oko Tare, Zlatibora i Rače, sve do sredine 20. veka, noći uoči Mitrovdana i Zadušnica bile su obeležene tišinom, svećama – i crnom projom. Ova jednostavna, ali simbolična pita od tamnog kukuruznog brašna, bez ikakvih mlečnih dodataka, spremala se kao dar za duše umrlih. Ostavlja se na prozoru, sa čašom vode, “da duše dođu i večeraju”. Ovaj običaj, opisan i u narodnim zapisima i u delima Veselina Čajkanovića, jedan je od retkih primera žive hrane u funkciji duhovnog obreda.
Simbolika “crne hrane”
U narodnom verovanju, određene vrste hrane imale su “duhovni karakter” – nisu bile za ljude, već za pokojne. Crna proja se pravila isključivo bez masti, jaja ili mleka – da bi bila čista i dostojna mrtvih. Verovalo se da bi, ako se na prozoru ne ostavi večera za duše, one mogle da se naljute, uznemire žive ili donesu nesreću.
Možda vas zanima:
Grobna pogača sa bosiljkom i vinom: Zaboravljen recept koji se nosio samo mrtvima
Obredna hrana koja se nije jela kod kuće, već delila tiho – za dušu i zavet
Ukusi Srbije na jednom mestu: 5 tradicionalnih jela koja svaki turista mora probati
Kada turisti dođu u Srbiju, jedna od stvari koje nikako ne smeju propustiti jeste da iskuse bogatstvo naše kuhinje. Srpska gastronomija oduševljava raznolikošću ukusa, a tradicionalna jela pružaju jedinstven gastronomski doživljaj koji svaki gost dugo pamti.
Možda vas zanima:
Grobna pogača sa bosiljkom i vinom: Zaboravljen recept koji se nosio samo mrtvima
Obredna hrana koja se nije jela kod kuće, već delila tiho – za dušu i zavet
Ukusi Srbije na jednom mestu: 5 tradicionalnih jela koja svaki turista mora probati
Kada turisti dođu u Srbiju, jedna od stvari koje nikako ne smeju propustiti jeste da iskuse bogatstvo naše kuhinje. Srpska gastronomija oduševljava raznolikošću ukusa, a tradicionalna jela pružaju jedinstven gastronomski doživljaj koji svaki gost dugo pamti.
Možda vas zanima:
Grobna pogača sa bosiljkom i vinom: Zaboravljen recept koji se nosio samo mrtvima
Obredna hrana koja se nije jela kod kuće, već delila tiho – za dušu i zavet
Ukusi Srbije na jednom mestu: 5 tradicionalnih jela koja svaki turista mora probati
Kada turisti dođu u Srbiju, jedna od stvari koje nikako ne smeju propustiti jeste da iskuse bogatstvo naše kuhinje. Srpska gastronomija oduševljava raznolikošću ukusa, a tradicionalna jela pružaju jedinstven gastronomski doživljaj koji svaki gost dugo pamti.
Recept za crnu proju – kako se pravila u tišini
Sastojci:
- 300 g tamnog kukuruznog brašna
- 1 kašičica soli
- šaka suve nane (po mogućstvu iz domaće berbe)
- 500 ml tople vode
Priprema:
Sve se pomeša i sipa u plitak zemljani pleh, bez ikakve masnoće. Peče se na tihoj vatri ili u rerni na 180°C, dok ne porumeni. Poslužuje se topla, uz čašu hladne vode – isključivo uveče, kada se „otvara svet mrtvih“.
Noćni ritual: tišina, vatra i poštovanje
U mnogim kućama, starije žene bi uveče palile kandilo, otvarale prozor i šaptale molitvu. Proja bi stajala celu noć na dasci ili tanjiru, a ujutru bi se, ako ništa nije pojedeno, davala stoci – “da ne propadne duhovna hrana”. Nekad bi je i članovi porodice podelili, ali u tišini.
Zaboravljena praksa sa dubokim korenima
Ovaj običaj danas gotovo da ne postoji, ali se pamti u pričama i sećanjima. Crna proja nije samo jelo – ona je veza između svetova, simbol poštovanja i sećanja na one koji su otišli. Kroz ovakve recepte i rituale, srpska mitologija i narodna religija pronalaze put do savremenog čoveka.
Zasijaće u punom sjaju: Rekonstrukcija dva važna spomenika u Užicu - na kompleksu Kadinjača i na spomen česmi na Sinjevcu
Narodni muzej Užice i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo trenutno rade na dva projekta iz oblasti konzervatorsko – restauratorskih radova na teritoriji grada Užice.
Otac srpskog genija govorio 8 jezika: Milutin Tesla imao jednu čudesnu sposobnost, a zbog ovoga Nikola nije došao na očevu sahranu
Nikola Tesla se sećao kako je otac znao napamet ogromne odlomke iz Homerovih epova i biblijskih tekstova, te kako je često veče provodio u diskusijama, recitovanju i filozofiranju.
Zaboravljena tradicija: Kako se nekada slavio Sveti Trifun u Srbiji
Srbija je zemlja bogate tradicije, u kojoj svaki praznik nosi posebne običaje i priče. Jedan od manje poznatih, ali nekada veoma cenjenih praznika, jeste Sveti Trifun – zaštitnik vinograda i vinogradara.
Ovo žensko ime od 4 slova je jedno od najlepših: Značenje je božanstveno
Jako lepo ime, a značenje još lepše
Zašto najboljeg prijatelja nikad ne bi trebalo uzimati za kuma: Mnogi Srbi ovo rade, a nisu svesni kakvu grešku prave
"Bog na nebu, na zemlji kum" stara je narodna izreka koja dovoljno slikovito govori o važnosti kuma na našim prostorima.
Komentari(0)