OVAKO JE NAJPOZNATIJA AUSTRALIJANKA GOVORILA O SRBIMA: Kad god sam videla šajkaču, to mi je govorilo...
"Moje srce je još u bolnici među Srbima, koji su me zadužili pažnjom i zahvalnošću", napisala je nakon povratka sa fronta
Jedan deo Prvog svetskog rata na Solunskom frontu je provela i Stela Majls Franklin koja će kasnije postati jedna od najpoznatijih književnica u Australiji.
Od jula 1917. do februara 1918. radila je kao kuvarica i negovateljica pri “Bolnici škotskih žena”, a kako je od svih Saveznika najviše kontakta imala sa Srbima o njima je ostavila predivne zapise koje je kasnije objavila u knjizi “Šest meseci među Srbima”.
Osim što iz ovog autentičnog zapisa saznajemo mnogo o učešću australijskih žena u Prvom svetskom ratu, po oceni mnogih istraživača niko ni pre ni posle nije “tako toplo i iskreno” pisao o Srbima kao što je to učinila Stela.
Delove njenih impresija danas je moguće pronaći i u knjizi "Veliki dani Srbije 1914-1918" Adama Stošića, a evo nekoliko Stelinih zabeleški o srpskim vojnicima:
“Kad god smo ugledale šajkaču srpskog vojnika, to nam je govorilo da imamo braću i zaštitnike junake. Prvi put sam srela Srbe u tramvaju i bila sam oduševljena kako jedino oni ustupaju mesto ženama, a meni su se uvek obraćali sa: “Sestro, izvolite!”
vikipedija
…
Vojislav, bled i iznuren malarijom kazivao mi je da ih je majka poslala petoricu u rat i ako bude sreće, vratiće se četvorica.
...
Milan je bio šofer i bio je rođeni džentlmen, lep, uredan, sa divnim manirima. Osmehom je razoružavao i svaka “sestra” bi se osećala kao grofica kada bi je pozdravio.
...
Podnarednik Miša Radoičić je svetiljkom sačekivao svoje “sestre” kad bi se vraćale vozom iz Soluna gde su provodile slobodno veče jednom nedeljno. Ja sam se osećala kao princeza pod njegovom dostojanstvenom zaštitom...
…
Imala sam sreću da mi je šef bio pukovnik Čedomir Đorđević, hirurg. Bio je veoma ljubazan, pristupačan, kao i svi Srbi, često smo razgovarali na nekoliko jezika. Pozvao me je na slavu, Aranđelovdan, posle rata.”
O tome koliko je buduća slavna književnica zavolela Srbe govori i ovaj podatak. Zbog teške malarije, Stela je na kraju morala da napusti front.
Vratila se u London na lečenje, ali je u svojim pismima zapisala: “Moje srce je još u bolnici među Srbima, koji su me zadužili pažnjom i zahvalnošću za ono što sam im pružila”.
Zadužbina kraljice koja je volela Srbiju: priča o manastiru Gradac
Na obroncima Golije, u tišini guste šume i među izvorima bistre vode, stoji manastir Gradac – veličanstvena zadužbina kraljice Jelene Anžujske. Njegova istorija, arhitektura i priče o osnivačici govore o vremenu u kojem su žene retko imale priliku da ostave svoj trag, a ona je to učinila na najlepši način – darujući Srbiji hram jedinstvene lepote.
Od Seobe Srba do kraljevskog ateljea – put Paje Jovanovića
Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Tri krune Nemanjića – priča o sinovima prvog srpskog kralja
Kada je 1217. godine u manastiru Žiča, pred rukom svog brata arhiepiskopa Save, Stefan Prvovenčani postao prvi kralj Srbije, započeo je novu epohu srpske državnosti. Njegovi sinovi – Radoslav, Vladislav i Uroš I – nasledili su krunu i nastavili očev put, ali svaki od njih na drugačiji način, kroz saveze, trgovinu i političke izazove srednjovekovne Evrope.
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Komentari(0)