Zdravac nije samo ukras: Biljka koja oseti tvoje raspoloženje i kaže kakva je atmosfera u kući
Zdravac, jedna od najpoznatijih biljaka u srpskom narodu, često se koristi kao ukras u dvorištima. Ali iza njegovog prijatnog mirisa i skromnog izgleda krije se verovanje da ova biljka oseća čovekovo raspoloženje i reaguje na stanje u kući.
Gotovo svaka seoska kuća imala je barem jednu saksiju zdravca na prozoru. Ova biljka se nije sadila samo zbog mirisa ili lepote – već zato što se verovalo da čuva kuću, vraća mir, i leči ono što se ne vidi na prvi pogled. U narodnoj tradiciji zdravac je bio mnogo više od biljke – bio je senzor doma, merilo stanja ukućana. A kako se odnosite prema njemu, tako će – kako se govorilo – on reagovati.
Zdravac kao pokazatelj mira u kući
Ako zdravac dobro raste, ne suši se i ima jak miris – verovalo se da je u kući red, dogovor i zdravlje. Ako uvene bez vidljivog razloga, to je bio znak da je „nešto nerazgovoreno ostalo u zidovima“. Starije žene su znale da po zdravcu procene „ima li tišina težinu“.
Kako se bere i kada
Zdravac se uvek bere ujutru, posle rose, ali ne pre nego što se u sebi kaže: „Ne uzimam, nego pozdravljam.“ Nije se čupao iz korena, već sekla jedna ili dve stabljike. U kući se sušio na tamnom mestu i koristio kao čaj protiv nervoze, za jačanje srca, ili kao deo kupke kod nesanice.
Šta znači kada se „ne primi“
Ako posadite zdravac, a on ne krene – to je, verovalo se, znak da kuća ne zna šta da zadrži. U tom slučaju se menja mesto sadnje ili se biljka poklanja drugome. Zdravac, kažu, ne raste tamo gde su ljudi samo prolazni.
Danas – više ukras nego lek, ali zna da pokaže
Iako se danas često koristi samo kao dekoracija, zdravac nije izgubio značenje. Mnoge žene još uvek znaju da, kad se nešto „ne uklapa“ u mir kuće, pogledaju prvo saksiju na prozoru. I često tamo dobiju odgovor – i bez pitanja.
Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.
Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.
Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.
ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
Komentari(0)