Žene svetiteljke u srpskom predanju: Ko je štitila neveste, ko decu, a ko bolesne

Jadranko Žugić

11:00

Kultura 0

Iako su često u senci muških svetaca, u narodnom verovanju žene svetiteljke imale su posebnu moć – čuvale su dom, zdravlje i porođaj.

manastir
Shutterstock

U starom srpskom predanju, žene svetiteljke nisu bile samo simboli vere, već živi zaštitnici naroda, doma i porodičnog života. Sveta Petka, Ognjena Marija, Sveta Nedelja – samo su neke od njih koje su imale posebno mesto u duhovnom svetu naših predaka. Njima su se molile žene u bolu, porodilje, majke, bolesni i nemoćni. Njihova snaga, u narodu, bila je često veća i konkretnija od svetaca – jer su bile bliže čoveku, majci, porodici. Danas su mnoga od tih verovanja zaboravljena, ali njihova snaga i dalje živi – u tihoj molitvi, sveći i zavetu.

Sveta Petka – zaštitnica žena i isceliteljka bolesnih

Najpoznatija među ženama svetiteljkama, Sveta Petka (Paraskeva), poštovana je u narodu kao zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Njoj su se žene molile za zdrav porođaj, izlečenje i mir u kući. U narodnom predanju, ona nije samo svetiteljka – ona je molitvomica, ona koja posreduje između čoveka i Boga.

U mnogim krajevima Srbije, žene i danas izgovaraju molitvu Svetoj Petki:

Možda vas zanima:

„Petko sveta, majko sveta, pomozi meni grešnoj, u zdravlju mi decu čuvaj.”

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ognjena Marija – božanska sila leta i vatre

Ognjena Marija (Sveta Marina) zauzima posebno mesto u narodnom kalendaru – njen dan, 30. jul, nije se smeo raditi, jer se verovalo da može "zapaliti sve što pipneš". Iako je u crkvenom smislu svetiteljka, u narodu je imala božanske osobine – predstavljala je oganj, silu prirode, kaznu, ali i zaštitu.

Verovalo se da štiti od požara, udara groma, bolesti koje "gore telo", poput groznice i upala. Njena snaga se poštovala – više nego što se volela. Ali njena zaštita bila je dragocena.

Sveta Nedelja – čuvarica porođaja i "pravedne nedelje"

Sveta Nedelja je u narodnom verovanju imala dualnu ulogu – kao svetiteljka i kao personifikacija dana u nedelji. Verovalo se da ona čuva žene u porođaju, ali i da "kažnjava" one koje rade nedeljom.

U pojedinim krajevima, žene su govorile:
„Ne diraj nedelju, nedelja će tebe.”
Ovo se odnosilo i na Svetu Nedelju, kojoj su se molili za lak porođaj, zaštitu beba i zdravlje žena.

Preobražena lica starih božanstava – tragovi predhrišćanske vere

Prema tumačenjima Vojislava J. Čajkanovića, mnoge od ovih svetiteljki nisu nastale u hrišćanstvu, već su nastavile život starih, paganskih božanstava.

  • Ognjena Marija ima sličnosti sa slovenskom boginjom Mokom, koja je gospodarila prirodom i vodom.

  • Sveta Petka, prema nekim tumačenjima, naslednica je božanske majke, zaštitnice sudbine i plodnosti.

  • Sveta Nedelja vuče korene iz personifikacije dana, vremena i ženske sudbine.

Narod ih je prihvatio kao svetiteljke, ali su im dodeljene moći koje crkveni kalendar ne priznaje – jer je vera naroda često jača i dublja od zvanične doktrine.

Molitve i zavetine: Kako su žene vekovima čuvale veru u svetiteljke

U mnogim krajevima Srbije, žene su same organizovale zavetine u čast ovih svetiteljki – bez sveštenika, u prirodi, kraj izvora ili starih hrastova. Donosile su hleb, vodu, bosiljak, marame – i molile se za zdravlje, plodnost, brak, i mir u kući.

Neke od tih molitvi prenose se i danas, šapatom, s kolena na koleno.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
žene svetiteljke svetitelji pravoslavlje

Komentari(0)

Loading