U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Zdravac je u narodu poznat kao biljka života. On je deo svakog važnog trenutka: krštenja, slave, venčanja, praznične trpeze. Ali postoji jedan poseban dan u godini kada zdravac ima najjaču simboliku i moć – Đurđevdan. U selima širom Srbije, žene ustaju pre sunca, kako bi ubrale zdravac dok je još vlažan od rose. Verovalo se da biljka tada „pije zvezdanu vlagu“ i da se samo tada može nabrati zdravac koji štiti kuću do jeseni – sve do Mitrovdana.
Zašto Đurđevdanska rosa ima snagu
U narodnoj tradiciji, rosa na Đurđevdan nije samo kap vode.
Možda vas zanima:
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Možda vas zanima:
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Možda vas zanima:
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Možda vas zanima:
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Možda vas zanima:
Đurđevdanski venac: Zašto se bere trava u zoru i veže preko praga, a nikad ne unosi u kuću
U srpskoj tradiciji, Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od trave i cveća. Brani su u zoru, sa rosom, i vešali na kapiju, ogradu ili prag – ali nikada nisu unošeni unutra. Verovalo se da ta trava upija ono što ide prema kući, i ne sme da pređe njen prag.
Pola Srbije slavi, pola ide na slavu: Običaji na Đurđevdan su posebni - čim domaćin ustane, mora....
Ovo su običaji i verovanja za Đurđevdan!
Zdravac u to vreme tek izbacuje prve jake listove.
Ako se tada ubere, sa rosom, i pažljivo osuši, njegova zaštitna moć traje cele godine.
Kako se bere i čuva
Zdravac se bere pre izlaska sunca, najčešće u tišini.
Rukom, bez noža.
Ne nosi se kesa ni korpa – veže se u male svežnjeve i stavlja na maramu ili u krilo.
Ubrani zdravac se ne pere. Rosa se ne briše.
Ostavlja se da se osuši na promaji, u senci, a zatim čuva u platnenim vrećicama, u ormanu, kraj ikone ili ispod jastuka.
U nekim kućama, jedan vezani list zdravca se ostavlja u svaki ugao kuće, a deo se nosi uz sebe – kao amajlija.
Zašto se čuva do Mitrovdana
Mitrovdan, 8. novembra, smatra se duhovnim zatvaranjem godine.
Verovalo se da tada „priroda ulazi u tišinu, a duše u pamćenje.“
Zdravac iz Đurđevdana do Mitrovdana ima snagu da štiti – od bolesti, uroka, nesloge.
Nakon toga se spaljuje, baca u reku ili zakopava ispod voćke, uz rečenicu:
„Što si čuvao, sad ponesi gde treba.“
Zdravac danas – zaboravljena praksa, ali poznat miris
Zdravac je i danas deo mnogih domova, ali retko se zna kada i zašto se bere.
Kupujemo ga na pijaci, sušenog, bez priče.
Ali stari znaju da zdravac izjutra, iz rose, iz tišine – ima drugačiji dah.
I zato su govorili:
„Ko ne zna kad zdravac miriše jače – taj ne zna kad mu kuća treba pomoć.“
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Noći posle Đurđevdana: Verovanje da se između 6. i 12. maja vide znaci sudbine
U narodnoj tradiciji Srbije, noći koje slede odmah nakon Đurđevdana smatrane su posebno otvorenim za poruke. Verovalo se da onaj ko tih dana noću sam izađe i pogleda zvezde – može dobiti znak o onome što mu predstoji.
Komentari(0)