U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Zdravac je u narodu poznat kao biljka života. On je deo svakog važnog trenutka: krštenja, slave, venčanja, praznične trpeze. Ali postoji jedan poseban dan u godini kada zdravac ima najjaču simboliku i moć – Đurđevdan. U selima širom Srbije, žene ustaju pre sunca, kako bi ubrale zdravac dok je još vlažan od rose. Verovalo se da biljka tada „pije zvezdanu vlagu“ i da se samo tada može nabrati zdravac koji štiti kuću do jeseni – sve do Mitrovdana.
Zašto Đurđevdanska rosa ima snagu
U narodnoj tradiciji, rosa na Đurđevdan nije samo kap vode.
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Možda vas zanima:
"ĐURĐEVDANSKI URANAK": Zašto se baš pre zore izlazilo u prirodu na ovaj veliki praznik?
Danas "Đurđevdanski uranak" mnogi povezuju sa roštiljem, muzikom i druženjem, ali izvorni običaj imao je sasvim drugačiju, mnogo dublju simboliku – buđenje prirode, prizivanje zdravlja i plodnosti zemlje.
Tradicionalni recept za slavsko žito za Đurđevdan: Ovako ga Grci spremaju vekovima
I Srbi i Grci Svetog Đorđa doživljavaju kao zaštitnika vojske, hrabrosti i vere. U grčkoj tradiciji često ga nazivaju "Trofoktonos" (Zmajoubojica), što odgovara srpskom prikazu Svetog Đorđa koji ubija aždahu
Zdravac u to vreme tek izbacuje prve jake listove.
Ako se tada ubere, sa rosom, i pažljivo osuši, njegova zaštitna moć traje cele godine.
Kako se bere i čuva
Zdravac se bere pre izlaska sunca, najčešće u tišini.
Rukom, bez noža.
Ne nosi se kesa ni korpa – veže se u male svežnjeve i stavlja na maramu ili u krilo.
Ubrani zdravac se ne pere. Rosa se ne briše.
Ostavlja se da se osuši na promaji, u senci, a zatim čuva u platnenim vrećicama, u ormanu, kraj ikone ili ispod jastuka.
U nekim kućama, jedan vezani list zdravca se ostavlja u svaki ugao kuće, a deo se nosi uz sebe – kao amajlija.
Zašto se čuva do Mitrovdana
Mitrovdan, 8. novembra, smatra se duhovnim zatvaranjem godine.
Verovalo se da tada „priroda ulazi u tišinu, a duše u pamćenje.“
Zdravac iz Đurđevdana do Mitrovdana ima snagu da štiti – od bolesti, uroka, nesloge.
Nakon toga se spaljuje, baca u reku ili zakopava ispod voćke, uz rečenicu:
„Što si čuvao, sad ponesi gde treba.“
Zdravac danas – zaboravljena praksa, ali poznat miris
Zdravac je i danas deo mnogih domova, ali retko se zna kada i zašto se bere.
Kupujemo ga na pijaci, sušenog, bez priče.
Ali stari znaju da zdravac izjutra, iz rose, iz tišine – ima drugačiji dah.
I zato su govorili:
„Ko ne zna kad zdravac miriše jače – taj ne zna kad mu kuća treba pomoć.“
VARAO JE, PA JOJ SE VRAĆAO, A ONA UVEK PRAŠTALA: Crnjanski je voleo Vidu, bez dinara i odbegli, hranio ih je njen zanat
Borio se za njenu ljubav, voleo je, al ju je i varao, priča se da od njihove ljubavi nije bilo specifičnije
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
KNEZ MIHAILO JE IMAO TAJNO DETE! CELA DINASTIJA GA JE KRILA, a za vanbračnog sina saznalo se tek NAKON ATENTATA: Evo ko je bio Velimir Obrenović
Život u senci: Vanbračni sin kome niko iz dinastije nije došao na sahranu. Kako je jedna sluškinja rodila poslednjeg Obrenovića?
Manastir Tumane i jesenja čuda: Misterija hajduka, prokletstvo i vera koja leči
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
CRNO PODEBLJANO SLOVO U CRKVENOM KALENDARU Šta vernici danas treba da urade, a šta nikako ne smeju?
Na današnji dan, 3. oktobra, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog mučenika Jevstatija – sveca poznatog po ogromnim životnim iskušenjima, ali i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegovo ime crnim slovom u kalendaru označava veliki značaj i poštovanje koje mu pravoslavna crkva ukazuje.
Komentari(0)