CRNO PODEBLJANO SLOVO U CRKVENOM KALENDARU Šta vernici danas treba da urade, a šta nikako ne smeju?
Na današnji dan, 3. oktobra, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog mučenika Jevstatija – sveca poznatog po ogromnim životnim iskušenjima, ali i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegovo ime crnim slovom u kalendaru označava veliki značaj i poštovanje koje mu pravoslavna crkva ukazuje.
Ko je bio Sveti mučenik Jevstatije?
Sveti Jevstatije je živeo u 2. veku, za vreme cara Trajana, i pre krštenja nosio je ime Plakida. Bio je rimski vojvoda i poznat kao veliki vojskovođa i hrabar čovek. Prema predanju, Jevstatije je doživeo duboko preobraćenje kada mu se u šumi, tokom lova, u rogovima jelena ukazao Hristov krst. Tada je poverovao u Hrista, krstio se zajedno sa ženom i sinovima, i dobio ime Jevstatije.
Nakon krštenja, Jevstatije je izgubio sve što je imao – imanje, porodicu, pa čak i slobodu. Međutim, ostao je veran Bogu i kroz teška iskušenja očuvao svoju veru. Na kraju je ponovo pronašao svoju porodicu, ali su svi zajedno postradali za veru Hristovu i postali mučenici.
Zašto je njegovo ime crnim slovom u kalendaru?
U pravoslavnom kalendaru, imena ispisana crnim slovima označavaju svetitelje koji su posebno značajni za crkvu i vernike, ali čiji praznik nije zapovešteni – dakle, nije crveno slovo. Ipak, to ne umanjuje svetost ovog dana – naprotiv, Sveti Jevstatije se naročito poštuje zbog svojih stradanja i vernosti Bogu.
Narodni običaji i verovanja za Svetog Jevstatija
U srpskom narodu, Sveti Jevstatije se smatra zaštitnikom porodice i onih koji prolaze kroz teške životne trenutke. Na ovaj dan se veruje da treba moliti za snagu, strpljenje i porodično jedinstvo, jer je upravo to bila srž Jevstatijevog života i stradanja.
Vernici pale sveće u crkvama i kod kuće, a naročito se mole za očuvanje vere u teškim vremenima. Neki domaćini koji ga slave kao krsnu slavu priređuju skromnu trpezu i pozivaju bliske ljude.
Šta se danas treba uraditi?
-
Pomoliti se Svetom Jevstatiju za snagu u iskušenjima i zaštitu porodice
-
Upaliti sveću u crkvi ili kod ikone kod kuće
-
Pročitati ili slušati žitije svetitelja kako biste ojačali svoju veru
-
Provoditi vreme sa porodicom i posvetiti se unutrašnjem miru
Šta se ne sme raditi na današnji dan?
Iako nije praznik „crvenim slovom“, narodna verovanja savetuju uzdržavanje od teških fizičkih poslova i sukoba. Smatra se da:
-
Ne treba donositi važne odluke u žurbi – dan je pogodan za razmišljanje, ne za impulsivne poteze
-
Ne valja svađati se sa bližnjima – kako ne bi došlo do trajnih razdora
-
Nije preporučljivo kretati na dug put ako niste sigurni u svoj cilj – simbolika dana podseća na izgubljenost i ponovno pronalaženje pravog puta
Poruka Svetog Jevstatija za današnji dan
Priča Svetog Jevstatija nas podseća da ni najveći gubitak ne može da slomi onoga ko ima čvrstu veru. Njegov život je simbol nade – da posle tame dolazi svetlo, a posle lutanja pronalazak. Zato je ovaj dan idealan za povratak sebi, porodici i veri.
Poznati ženskaroš Crnjanski je nakon svake prevare išao kući da ispriča ženi: Ona ga izdržavala, a ove njene reči bole
Supruga Miloša Crnjanskog je važila za najlepšu Beograđanku, ukrao joj je srce na fakultetu i ludo ga je volela do kraja života iako nije bio svetac u braku
ONO KAD SRBIN PRAVI SVADBU: Zašto mlada na venčanju treba da zgazi mladoženju?
Srbi su odavno poznati po negovanju različitih običaja, a posebno su specifični oni koji se odnose na razna slavlja. Posebno se u Srbiji pompezno prave svadbe. U selima je još uvek aktuelno određena vrsta utrkivanja ko će napraviti veću svadbu "o kojoj će se pričati".
Najbolje ideje za kišni dan u Beogradu – gde otići kada pada kiša
Kiša u Beogradu ne mora da znači i dosadan dan. Umesto da odustanete od planova, glavni grad nudi mnoštvo mesta i aktivnosti u kojima možete uživati pod krovom. Od muzeja i galerija, preko toplih kafića, do pozorišta i tržnih centara – Beograd ima skrivena utočišta koja kišne dane pretvaraju u nezaboravno iskustvo.
KAKO PROVEDEŠ OVA DVA DANA, TAKVA ĆE TI BITI SLEDEĆA GODINA Kako su naši preci dočekivali Miholjdan i Mitrovdan
Dani kada priroda utihne, a duša naroda progovori kroz običaje
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Komentari(0)