Stari srpski običaj koji zabranjuje metlu, buku i premeštanje stvari pred Uskrs
“Nemoj da meteš večeras – pomećeš blagoslov.” Ova jednostavna rečenica, često izgovarana uoči Uskrsa, posebno na Veliku subotu, svedoči o dubokom uverenju naših predaka da je ta noć svetija čak i od dana. Prema narodnoj tradiciji, Velika subota je trenutak kada se duhovna tišina iz Velikog petka susreće sa nevidljivom radošću pred Hristovo vaskrsenje. I zato se ništa ne uzburkava – ni pod, ni stvari, ni reči. Kuća mora ostati mirna, da bi blagoslov ušao, ostao – i delovao.
Zašto se kuća ne pomera, mete i pomera te večeri?
U narodnom verovanju, u noći pred Uskrs, “nevidljive sile svetla” ulaze u kuću. Ako domaćin tada pomera stvari, mete, istresa tepihe ili presipa vodu – “isteruje” ono što dolazi. Zato se svi poslovi završavaju ranije: jaja su već ofarbana, kolači ispečeni, i sve je očišćeno do popodneva. Posle toga – sve miruje.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
SUTRA OBELEŽAVAMO VELIKU SUBOTU: Da bi vam krenulo nabolje obavezno uradite jednu stvar
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Tiha večera i svetla sveća
U mnogim krajevima, večera na Veliku subotu je simbolična – skromna, postna i tiha. Deci se ne dozvoljava graja, televizor se stišava, a na sto se stavlja sveća i činija sa crvenim jajetom, bez lomljenja. U nekim porodicama, u ugao sobe se ostavi tanjir sa “hranjivom hranom” za pretke – znak poštovanja i duhovne pripreme za praznik.
Zabrana pomeranja kreveta, stolova i ogledala
Posebna pažnja poklanja se stvarima koje “nose dom” – sto, krevet, ognjište. Verovalo se da se te večeri ne valja premeštati ništa od toga, jer se time “raskida veza sa svetim”. Ogledala se prekrivaju, zavese ne pomeraju, a vrata se ne zalupaju – sve je pod znakom tišine.
Čajkanovićevo tumačenje: ritual “zadržavanja duhovnog toka”
Veselin Čajkanović ove tihe zabrane tumači kao oblik intuitivne narodne liturgije – ritualnog očuvanja energetskog prostora. U toj noći, kaže on, narod “zadržava blagoslov” tako što ne remeti ništa. I to je u suštini tiha molitva – nečinjene.
Danas – mogućnost za lični reset
U savremenom životu, ova noć nudi mogućnost duhovnog predaha: bez metle, bez stresa, bez raspremanja. Samo mir, tihi sto i sveća. Možda baš tada – i najdublje osećamo da nešto dolazi. I da nije važno šta izbacimo iz kuće – već šta pustimo da uđe.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Komentari(0)