Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Dok se Velika subota u gradovima najčešće svodi na pripreme za Uskrs, u nekim zaboravljenim selima pod Rudnikom nekada se poštovao neobičan običaj: “čuvanje tišine”. Tog dana, govorilo se tiho, deca nisu smela da trče, igraju se ili viču, a kuće su bile obavijene blagom, gotovo svečanom tišinom. Danas se ovaj običaj gotovo ne praktikuje, ali njegovo značenje govori mnogo o duhovnosti srpskog naroda.
Dan između smrti i vaskrsenja – vreme kada svet zastane
Velika subota je dan tuge, ali i nade. U pravoslavnoj tradiciji, to je trenutak kada je Hristos u grobu, a zemlja – i ljudi sa njom – ćute. U narodnoj kulturi, ovaj dan je doživljavan kao vreme "između svetova": smrt je još prisutna, a vaskrsenje tek dolazi.
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
Možda vas zanima:
Evo kog datuma pada Uskrs 2025. godine i NAJVAŽNIJI OBIČAJI KOJE VERNICI POŠTUJU
Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
Zato su u selima između Gornjeg Milanovca i Topole, i oko planine Rudnik, meštani praktikovali poseban običaj – da se ceo dan provede u tišini.
Šta je značilo “čuvati tišinu”?
Čuvanje tišine nije značilo samo da se ne viče. Postojala su precizna pravila:
- Deca nisu smela da se igraju napolju, niti da prave galamu.
- Nisu se uključivali instrumenti, radio, ni pesma nije bila poželjna.
- Ručak se spremao ranije, da bi se kasnije dan proveo u miru.
- Čak su i čestitanja i razgovori bili prigušeni.
- Domaćice su šapatom opominjale ukućane: „Pssst… Isus spava u grobu.“
Duša sela u tišini
Stari ljudi verovali su da se duša sela čuva upravo u toj jednodnevnoj tišini. Govorilo se:
„Ko ne poštuje tišinu Velike subote, kuća će mu celu godinu biti nemirna.“
Mnoge porodice bi upravo tada započinjale zajedničku molitvu, bez mnogo reči – sedeći zajedno, tiho. Tišina nije bila neprijatna – bila je duboko smislena, kao oblik saosećanja sa Hristovom žrtvom.
Zašto se običaj izgubio?
Moderni način života, buka televizora, kupovine, spremanje za Uskrs i manjak prenosa običaja doveli su do toga da mlađe generacije ovaj običaj ili nikada nisu čule, ili ga ne doživljavaju ozbiljno.
U selima kao što su Šatornja, Dragolj i Bare, poneka starija domaćica još uvek zatvori vrata i zamoli ukućane da se “ne larma” do večernje službe. Ali većina meštana ga se seća kao nečega što je postojalo "dok su živi bili naši stari".
Tišina kao odgovor na sve
Možda je baš u današnjem svetu prepunom buke i žurbe vreme da se ovaj običaj ponovo razmotri. Ne iz straha, nego iz potrebe za unutrašnjim mirom. Velika subota nas uči da je tišina ponekad najdublji izraz poštovanja, vere i ljubavi.
U moru reči, možda najlepše zvuči – tišina.
OVAJ SRBIN JE IZAZVAO RAT U KOJEM JE POGINULO 18 MILIONA LJUDI I SRUŠIO SRPSKU DINASTIJU: Streljali su ga sami Srbi
U vreme vladavine kralja Aleksandra Obrenovića, zbog lošeg stanja u zemlji, smislio je i organizovao oficirski puč kraljevskog para Obrenović
Kako je tuča dvojice momaka izazvala bombardovanje Beograda 1862.
U julu 1862. godine Beograd je doživeo događaj koji je zauvek ostao upisan u njegovu istoriju – bombardovanje iz beogradske tvrđave. A sve je počelo naizgled bezazlenom tučom dvojice mladića u varoši.
Čudo Koporina: manastir koji daruje veru u plodnost i potomstvo
Na svega nekoliko kilometara od Velike Plane, skriven među šumama Šumadije, nalazi se manastir Koporin. Iako manje poznat od velikih zadužbina poput Studenice ili Manasije, ovaj manastir čuva uspomenu na jednog od najsvetlijih vladara Srbije – despota Stefana Lazarevića. Pored istorijske vrednosti i retkih fresaka, Koporin je poznat i po predanjima o čudima, naročito onima koja govore da na ovom mestu nerotkinje pronalaze utehu i dobijaju decu.
Kada su Srbi i Sibinjanin Janko odbranili Beograd: zašto i danas zvone zvona u podne
U julu 1456. godine, Beograd je postao poprište jedne od najpresudnijih bitaka srednjovekovne Evrope. Osmanlijski sultan Mehmed II Osvajač, već poznat po osvajanju Carigrada, krenuo je ka srcu Ugarske. Na braniku Beograda našli su se vojskovođa Janoš Hunjadi, franjevac Jovan Kapistran i brojne srpske čete koje su zajedno odbranile grad i zaustavile osmanski prodor ka srednjoj Evropi.
Kada je Drakula ratovao sa Zmajem Ognjenim Vukom : trag srpskog viteza u borbi protiv Osmanlija
Vuk Grgurević Branković, poznatiji kao Zmaj Ognjeni Vuk, bio je srpski despot u progonstvu, ratnik i saveznik ugarskog kralja Matije Korvina. Njegov životni put vodio ga je od osmanske vlasti do slavnih pobeda na Savi i u Transilvaniji, a u narodnom predanju ostao je upamćen kao mitski junak koji je rame uz rame sa Vladom Cepešem stajao protiv Osmanskog carstva.
Komentari(0)