Velika subota bez reči: Običaj “čuvanja tišine” u selima pod Rudnikom koji se danas retko poštuje
U selima zapadne i centralne Srbije, deca su nekada učena da na Veliku subotu ne prave buku, ne pevaju i ne viču – da bi poštovala Hristov mir u grobu.
Dok se Velika subota u gradovima najčešće svodi na pripreme za Uskrs, u nekim zaboravljenim selima pod Rudnikom nekada se poštovao neobičan običaj: “čuvanje tišine”. Tog dana, govorilo se tiho, deca nisu smela da trče, igraju se ili viču, a kuće su bile obavijene blagom, gotovo svečanom tišinom. Danas se ovaj običaj gotovo ne praktikuje, ali njegovo značenje govori mnogo o duhovnosti srpskog naroda.
Dan između smrti i vaskrsenja – vreme kada svet zastane
Velika subota je dan tuge, ali i nade. U pravoslavnoj tradiciji, to je trenutak kada je Hristos u grobu, a zemlja – i ljudi sa njom – ćute. U narodnoj kulturi, ovaj dan je doživljavan kao vreme "između svetova": smrt je još prisutna, a vaskrsenje tek dolazi.
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Možda vas zanima:
DANAS JE VELIKA SUBOTA, A OVE STVARI SU NAJSTROŽE ZABRANJENE: Mnogi vernici ne znaju, a jako je važno
Na Veliku subotu se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, kojom počinje Vaskrsenje
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
Zato su u selima između Gornjeg Milanovca i Topole, i oko planine Rudnik, meštani praktikovali poseban običaj – da se ceo dan provede u tišini.
Šta je značilo “čuvati tišinu”?
Čuvanje tišine nije značilo samo da se ne viče. Postojala su precizna pravila:
- Deca nisu smela da se igraju napolju, niti da prave galamu.
- Nisu se uključivali instrumenti, radio, ni pesma nije bila poželjna.
- Ručak se spremao ranije, da bi se kasnije dan proveo u miru.
- Čak su i čestitanja i razgovori bili prigušeni.
- Domaćice su šapatom opominjale ukućane: „Pssst… Isus spava u grobu.“
Duša sela u tišini
Stari ljudi verovali su da se duša sela čuva upravo u toj jednodnevnoj tišini. Govorilo se:
Mnoge porodice bi upravo tada započinjale zajedničku molitvu, bez mnogo reči – sedeći zajedno, tiho. Tišina nije bila neprijatna – bila je duboko smislena, kao oblik saosećanja sa Hristovom žrtvom.
Zašto se običaj izgubio?
Moderni način života, buka televizora, kupovine, spremanje za Uskrs i manjak prenosa običaja doveli su do toga da mlađe generacije ovaj običaj ili nikada nisu čule, ili ga ne doživljavaju ozbiljno.
U selima kao što su Šatornja, Dragolj i Bare, poneka starija domaćica još uvek zatvori vrata i zamoli ukućane da se “ne larma” do večernje službe. Ali većina meštana ga se seća kao nečega što je postojalo "dok su živi bili naši stari".
Tišina kao odgovor na sve
Možda je baš u današnjem svetu prepunom buke i žurbe vreme da se ovaj običaj ponovo razmotri. Ne iz straha, nego iz potrebe za unutrašnjim mirom. Velika subota nas uči da je tišina ponekad najdublji izraz poštovanja, vere i ljubavi.
U moru reči, možda najlepše zvuči – tišina.
Trava za mir u kući: Kako su žene u Banatu palile suvu metvicu svake nedelje pre ručka
U nekim selima Banata, domaćice su svake nedelje stavljale list metvice na vruć šporet – verujući da miris ove biljke “smiruje duhove kuće” i donosi sklad među ukućanima.
Kuća bez ogledala: Zašto su se u valjevskom kraju ogledala pokrivala 40 dana posle smrti
Kada neko premine, ogledala u kući se prekrivaju – da duša ne ostane zarobljena u odrazu. Ovaj običaj iz sela oko Valjeva vekovima se poštovao, a danas ga se sećaju samo najstariji.
“Ne gledaj pun mesec u vodu”: Zaboravljeno šumadijsko verovanje za trudnice
U selima centralne Srbije, trudnicama se savetovalo da ne gledaju odraz punog meseca u vodi – da dete ne bi bilo “mesečevo”, nemirno i pod senkom. Običaj pun tišine, poštovanja i straha od nepoznatog.
Vezeni molitvenik: Kako su žene u Pčinji “pisale” svoje molitve iglom umesto perom
Kad nisu znale slova, žene sa juga Srbije uzimale su iglu i konac, i na keceljama, peškirima i jastučnicama vezle poruke koje su bile molitva, zakletva, zavet ili – tajna.
Zašto se pepeo sa ognjišta čuvao u tikvi: Tajni običaj iz Homolja za zaštitu kuće od zla
Na obroncima Homoljskih planina, žene su vekovima uzimale šaku pepela iz ognjišta i čuvale ga u tikvi skrivenoj u kući – da bi sačuvale mir, zdravlje i sreću doma.
Komentari(0)