Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada na prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.
Poznato je da se Uskrs uvek slavi u nedelju, ali da se datum svake godine menja. Što se datuma tiče, nije baš jednostavno izračunati kada pada Uskrs svake naredne godine. Računica se radi na osnovu astronomskih proračuna merenja, tačnije pomoću crkvenog kalendara. Petak je dan koji se ne slavi, jer predstavlja tužan dan, dan kada je Isus stradao. Petkom se farbaju jaja, najčešće crvenom bojom koja simboliše Isusovu krv. Prvo crveno jaje čuva se do narednog Uskrsa i naziva se čuvarkuća.
Jaja se ne smeju dirati do nedelje i velikog praznika, a običaj je da se ujutru ukućani međusobno tucaju jajima kao i sa svakim ko uđe u dom. Gostu se prvo poklanja jaje, nakon čega seda za trpezu i dobija ručak i piće. Nedelja je dan kada je cela porodica na okupu za svečanom trpezom.
Na uskršnje jutro najmlađima je posebno zanimljivo traženje paketića koji im je zeka doneo i sakrio. Deci se poklanja jaje i čokolada. Ovo su razlozi zbog čega je Uskrs toliko lep i poseban dan. U pitanju je državni praznik koji podrzumeva neradan dan.
Možda vas zanima:
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
Možda vas zanima:
TREĆI DAN VASKRSA SE SMATRA NAJSREĆNIJIM DANOM U GODINI: Evo šta treba da radite sutra
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju treći dan Uskrsa, a prema narodnom verovanju to je najsrećniji dan u godini
ŠTA OBAVEZNO TREBA DA SE NAĐE NA USKRŠNJOJ TRPEZI: Po starim običajima uz jaja, dve namirnice imaju posebnu simboliku
Pročitajte šta pored farbanih jaja obavezno treba da se nađe na Uskršnjoj trpezi
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)