Kad želimo nekome da stavimo do znanja koliko nam nije ravan, u srpskom jeziku imamo jasnu i oštru meru: „Nisi mi ni do kolena.“
To nije samo izraz, već stav. Naš čovek time poručuje: „Nismo istog kova. Nemoj ni da pokušavaš da se porediš.“ Ipak, ispostavlja se da smo mi — koliko god taj izraz zvučao nadmoćno — još i velikodušni. Jer dok mi nekome damo do kolena da priđe, Rusi i Španci ne dopuštaju ni do potpetica. NJihova poruka je kratka: „Nisi ni blizu moje pete.“ Taj ne može ni trag da ti prati, kamoli rame da ti parira.
Francuzi su prividno blaži, ali ironija u njihovom tonu često boli više. Kod njih se kaže: „On nije ni do skočnog zgloba.“ I to samo ako uspe da dopre — što često nije slučaj.
Italijani nemaju ni trunku strpljenja. Oni kažu: „Ne bih mu ni pertle dao da mi veže.“ U prevodu — nisi vredan ni za najmanju životnu korist. Tvoja beznačajnost je praktično apsolutna.
A šta kažu Kinezi?
Oni ne moraju ništa da kažu. Tamo takvi mogu samo da gledaju u prašinu koju za sobom ostavlja onaj ko im je nadmoćniji u svemu. I to ne zato što su poniženi — nego zato što se taj već davno izgubio u daljini, a oni ostali umesto u senci — u prašini.
Jezici imaju svoje nijanse, ali i zajedničku poruku: Postoje oni koji su iznad. I postoje oni koji to nikada neće biti.
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Bitka kod Velbužda 1330. godine: Pobeda Nemanjića koja je promenila odnos snaga na Balkanu
Na vrhuncu leta 1330. godine, kod grada Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj), odigrala se bitka koja je odredila političku i vojnu sudbinu Balkana za naredne decenije.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Kako su Srbi branili Beč 1683. godine: Hajduci u senci velike bitke koja je promenila istoriju Evrope
Kada se osmanska vojska pod vođstvom velikog vezira Kara Mustafe 1683. godine našla pred zidinama Beča, istorija Evrope našla se na prekretnici. Bitka za Beč često se prikazuje kao sukob između Habsburške monarhije i Osmanlijskog carstva, uz pomoć poljskog kralja Jovana Sobjeskog. Međutim, retko se pominje da su u toj borbi učestvovali i Srbi – kao hajduci, pomoćne čete i vodiči kroz Balkansko zaleđe, koje je bilo ključno za protivudar savezničkih snaga.
Decu sa ovim imenom Bog čuva: Roditelji u Srbiji ga sve češće daju mališanima, zbog jedne stvari
Potiče iz staroslovenskog jezika
Komentari(0)