U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Poreklo i nadimak koji se pamti
Rođen je 1768. godine u selu Donja Gorevnica, kod današnjeg Čačka. Pravo prezime bilo mu je Petrović, ali je nadimak „Kursula“ nosio još iz mladosti. Po jednoj verziji, dolazi od specifičnog načina hoda, gotovo nalik na klizanje („kursuljanje“), a po drugoj — od čudne odeće koju je nosio. Postoji i tumačenje da je nadimak mogao poticati iz turskog jezika, što bi simbolizovalo neustrašivost i nepredvidivost u boju. Postoji i pretpostavka da je naziv „Kursula“ izveden iz izraza povezanih sa „raskusuravanjem“, u smislu da je na megdanu znao da 'svede račun' s neprijateljem — brzo, precizno i bez suvišnih reči. Neke hronike navode da je nadimak poneo još kao mladić poznat po brzini i snalažljivosti. Bez obzira na poreklo, ime Kursula postalo je sinonim za smelog, dostojanstvenog borca.
Tišina, snaga i dugačak mač
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Možda vas zanima:
NA OVOM MESTU PODIGNUT JE PRVI SRPSKI USTANAK! Skupilo se 300 viđenih Srba, a buna na ČETIRI OZLOGLAŠENE DAHIJE planirana i ranije
Među mnogim atraktivnim destinacijama u Srbiji Žika Nikolić je ovaj put odabrao Aranđelovac.
Prva velika pobeda srpskih ustanika protiv Osmanskog carstva
Bitka kod Ivankovca, vođena 18. avgusta 1805. godine, predstavlja jednu od ključnih prekretnica Prvog srpskog ustanka. To je bio prvi put da su srpske trupe uspele da savladaju osmansku vojsku u otvorenom sukobu, čime su dodatno osnažile borbu za nezavisnost i pokazale da oslobođenje Srbije nije nemoguće.
Kursula je bio neobično snažan, visok i krupan, ali i izuzetno ćutljiv. Govorio je tiho, retko, i nikada nije podizao glas — ali kad bi govorio, svi bi stajali mirno. Njegov ratni mač bio je duži nego kod drugih vojvoda, što je dodatno doprinosilo njegovoj zastrašujućoj pojavi u bojištu.
Među saborcima je bio poznat i po tome što nikada nije nosio zaštitni oklop — smatrao je da čestitost i čista savest štite bolje od gvozdene ploče. Odluke je donosio brzo, ali pravedno, zbog čega je uživao duboko poštovanje svojih vojnika.
Dvoboj sa Musom Arbanasom
Najčuvenija anegdota o Kursuli odnosi se na njegov dvoboj sa Musom Arbanasom, turskim junakom, za koga se govorilo da „nema ravnog na Balkanu“. Prema narodnoj priči, Musa je izazvao srpske vojvode na dvoboj, a Kursula je bio jedini koji je mirno stao naspram njega.
Borba se odvijala ispred redova, uz zvuke bubnjeva i navijanje s obe strane. Musa je prvi nasrnuo, ali ga je Kursula vešto parirao, i posle kratkog nadmudrivanja — jednim snažnim udarcem oborio protivnika. Narod je tada počeo da peva o Kursuli kao o vitezu koji „ćuti kao kamen, ali udara kao grom“.
Učesnik velikih bitaka
Kao vojvoda užičkog kraja, Kursula je učestvovao u više bitaka, ali je boj kod Deligrada 1813. bio njegov poslednji. U turskoj ofanzivi, dok je branio položaje, pogođen je i smrtno ranjen. Umro je kao vojnik, na bojištu, ostavivši iza sebe slavu koju istorija tek treba da ispriča kako dolikuje.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
OVAKO JE KRALJ ALEKSANDAR POSTAO SLAVNI KOMANDANT: Pešice je prešao Albaniju tokom VELIKOG RATA (FOTO)
Aleksandar Karađoršević je bio jedan od nasjlavnijih srpskih komandanata
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
"Od loze Samardžića": Evo kako je nastala pesma Nataše Alimpić: "Kako se priča sa kolena na koleno prenosi..."
Zanimljiva priča o nastanku pesme
Komentari(0)