U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Poreklo i nadimak koji se pamti
Rođen je 1768. godine u selu Donja Gorevnica, kod današnjeg Čačka. Pravo prezime bilo mu je Petrović, ali je nadimak „Kursula“ nosio još iz mladosti. Po jednoj verziji, dolazi od specifičnog načina hoda, gotovo nalik na klizanje („kursuljanje“), a po drugoj — od čudne odeće koju je nosio. Postoji i tumačenje da je nadimak mogao poticati iz turskog jezika, što bi simbolizovalo neustrašivost i nepredvidivost u boju. Postoji i pretpostavka da je naziv „Kursula“ izveden iz izraza povezanih sa „raskusuravanjem“, u smislu da je na megdanu znao da 'svede račun' s neprijateljem — brzo, precizno i bez suvišnih reči. Neke hronike navode da je nadimak poneo još kao mladić poznat po brzini i snalažljivosti. Bez obzira na poreklo, ime Kursula postalo je sinonim za smelog, dostojanstvenog borca.
Tišina, snaga i dugačak mač
Možda vas zanima:
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Možda vas zanima:
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Možda vas zanima:
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Kursula je bio neobično snažan, visok i krupan, ali i izuzetno ćutljiv. Govorio je tiho, retko, i nikada nije podizao glas — ali kad bi govorio, svi bi stajali mirno. Njegov ratni mač bio je duži nego kod drugih vojvoda, što je dodatno doprinosilo njegovoj zastrašujućoj pojavi u bojištu.
Među saborcima je bio poznat i po tome što nikada nije nosio zaštitni oklop — smatrao je da čestitost i čista savest štite bolje od gvozdene ploče. Odluke je donosio brzo, ali pravedno, zbog čega je uživao duboko poštovanje svojih vojnika.
Dvoboj sa Musom Arbanasom
Najčuvenija anegdota o Kursuli odnosi se na njegov dvoboj sa Musom Arbanasom, turskim junakom, za koga se govorilo da „nema ravnog na Balkanu“. Prema narodnoj priči, Musa je izazvao srpske vojvode na dvoboj, a Kursula je bio jedini koji je mirno stao naspram njega.
Borba se odvijala ispred redova, uz zvuke bubnjeva i navijanje s obe strane. Musa je prvi nasrnuo, ali ga je Kursula vešto parirao, i posle kratkog nadmudrivanja — jednim snažnim udarcem oborio protivnika. Narod je tada počeo da peva o Kursuli kao o vitezu koji „ćuti kao kamen, ali udara kao grom“.
Učesnik velikih bitaka
Kao vojvoda užičkog kraja, Kursula je učestvovao u više bitaka, ali je boj kod Deligrada 1813. bio njegov poslednji. U turskoj ofanzivi, dok je branio položaje, pogođen je i smrtno ranjen. Umro je kao vojnik, na bojištu, ostavivši iza sebe slavu koju istorija tek treba da ispriča kako dolikuje.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
Komentari(0)