U vreme kada je Srbija birala svoje heroje na bojnom polju, živote mnogih vodile su i velike porodične priče. Supruga vojvode Živojina Mišića, Lujza (rođena Krikner), bila je obrazovana i odmerena žena nemačkog porekla, čija ljubav prema srpskom oficiru nije samo premostila kulturološke razlike — već je postala simbol hrabrosti, zajedništva i vere u Srbiju.
Kamenjem iz Struganika sagrađena opera u Beču
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda. Vojvoda Živojin Mišić rođen je 1855. godine u mnogočlanoj porodici kao najmlađe od trinastoro dece. Kao mezimac roditelja čak je nosio i nadimak “bubica”. On je u knjizi “Moje uspomene” opisao svoje detinjstvo i školovanje, i tu je primetno koliko su rodna kuća i prve godine odrastanja obeležile čitav njegov životni vek.
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
Živopisino selo Struganik, smešteno između padina Divčibara i Suvobora, je mesto koje je izrodilo jednog od najvećih vojskovođa u istoriji srpskog naroda.
Na Jovanjdan 1921. godine preminuo je vojvoda Živojin Mišić. U zoru, 20. januara 1921. godine, okupio je decu oko sebe i rekao ” Ne ostavljam vam nikakvo bogatstvo sem svog časnog imena sa kojim ćete da se ponosite kroz život”. Tražio je da mu ogrnu vojničku bluzu koju je nosio 47 godina u 6 ratova i umro.
Ovo su neka od najlepših sela u Srbiji.