STENE KOJE SE NALAZE SAMO NA OVOM MESTU Srpskim kamenom iz Struganika obložena je čuvena zgrada opere u Beču (FOTO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena.
Pod otvorenim nebom nalazi se nekoliko stotina retkih eksponata, na kojima bi nam pozavideli i svetski muzeji, a jedan od takvih su i litografske stene koje su nekada bile od velikog značaja.
"Na njima se štampalo, na njima umetnici rade. Te litografske stene mogu se pronaći samo ovde i na još jednom mestu u Selenhofenu u Nemačkoj. Korišćene za litografiju, bile su izvozni brend Srbije. Davne 1890. godine kada je pravljen toranj u Parizu, na upriličenoj izložbi bio je naš kamen iz Struganika. Kamenom iz ovog kraja obložena je i zgrada opere u Beču", kazao je biolog Predrag Petrović.
Možda vas zanima:
SRPSKA PLANINA KOJA KRIJE TUŽNU PRIČU Da li znate kako su Divčibare dobile ime?
Priča iz naroda koja ostaje večna je upravo legenda koja prati naziv planine Divčibare, pominjan još od prve polovine 15. veka.
JEDINSTVENI KAMENI BUKVAR Simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana (FOTO/VIDEO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Možda vas zanima:
SRPSKA PLANINA KOJA KRIJE TUŽNU PRIČU Da li znate kako su Divčibare dobile ime?
Priča iz naroda koja ostaje večna je upravo legenda koja prati naziv planine Divčibare, pominjan još od prve polovine 15. veka.
JEDINSTVENI KAMENI BUKVAR Simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana (FOTO/VIDEO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Možda vas zanima:
SRPSKA PLANINA KOJA KRIJE TUŽNU PRIČU Da li znate kako su Divčibare dobile ime?
Priča iz naroda koja ostaje večna je upravo legenda koja prati naziv planine Divčibare, pominjan još od prve polovine 15. veka.
JEDINSTVENI KAMENI BUKVAR Simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana (FOTO/VIDEO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Možda vas zanima:
SRPSKA PLANINA KOJA KRIJE TUŽNU PRIČU Da li znate kako su Divčibare dobile ime?
Priča iz naroda koja ostaje večna je upravo legenda koja prati naziv planine Divčibare, pominjan još od prve polovine 15. veka.
JEDINSTVENI KAMENI BUKVAR Simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana (FOTO/VIDEO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Možda vas zanima:
SRPSKA PLANINA KOJA KRIJE TUŽNU PRIČU Da li znate kako su Divčibare dobile ime?
Priča iz naroda koja ostaje večna je upravo legenda koja prati naziv planine Divčibare, pominjan još od prve polovine 15. veka.
JEDINSTVENI KAMENI BUKVAR Simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana (FOTO/VIDEO)
Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena.
Muzej kamena zamišnjen je kao edukativna lokacija, koja će zaljubljenicima u geologiju otkriti retke i jedinstvene vrste. Najteži deo, kako kaže Peca, bio je dopremiti sve te stene do njegovog domaćinstva ali vredelo je truda. Deo eksponata nalazi se pod otvorenim nebom, gde je nikao i jedinstveni Kameni bukvar - citati književnika ispisani na stenama, a simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana.
"Kada je Matija Bećković ovde bio u poseti, jedna stena me je podsetila na njega, pa se tako rodila ideja da stihovi iz njegove knjige budu uklesani na njoj. Nakon njega i drugi velikni su dobili svoju stenu, poput Desanke Maksimović, Njegoša. Za njega sam izabrao stenu krečnjačkog tipa, pretaložen pre nešto više od 80 miliona godina u Struganiku. Simbolično je to stena od dva metra, a kako smo taj kamen natovarili i postavili ovde samo mi znamo. Nije bilo nimalo lako", rekao je ovaj biolog.
Četiri hiljade ljudi godišnje obiđe ovo imanje u selu Paštrić. Ljubitelji geologije obožavaju ovo mesto, gde preko 300 eksponata čeka da bude viđeno i primećeno.
"Ovo je prava enciklopedija znanja kad je u pitanju geologija. Ovde posoje primerci koji se nigde drugo ne mogu videti. Na primer, breča, šarena stena je otkrivena pre šest godina na planini Maljen i nigde u svetu nema više ovakvih primeraka. Mnogi muzeji u Evropi bi želeli da je imaju u svojoj kolekciji ovakav eksponat , ali za sada im ne damo", kaže Predrag.
Za sada su sve stene iz valjevskog kraja, a plan je da ih bude iz sbih krajeva Srbije, a Peca poručuje da iako vam možda svi deluju slično - dva kamena ne postoje.
Kako je planina Devica dobila ime – tihi vidikovac Srbije i mit o nesebičnoj devojci
U srcu Sokobanjskog kraja, planina Devica spaja divlju prirodu i mitske priče. Kanjon Moravice, vrh Čapljinac i vidikovac Oštra čuka samo su uvod u legendu koja planini daje ime.“
Lekovitim blatom u ovoj banji bili opčinjeni i bečki stručnjaci! Ako želite da iskusite blagoredi Banje Rusande, izdvojte 16 evra za noć!
Panonsko more je ostavilo neprocenjivo prirodno bogatstvo oličeno u tlu jezera Rusanda u Banatu. Peloid koji se prikuplja odatle se smatra jedinim od najlekovitijih u Srbiji. Zbog toga je Banja Rusanda, pozicionirala nadomak istoimenog jezera, popularna još od davnina, a njen značaj su prepoznali još bečki stručnjaci. Danas je posećuju brojni turisti, ali i ljudi koji tragaju za adekvatnom terapijom. Noćenje za dvoje ovde košta već od 16 evra.
Pećina Risovača: Tragovi ljudi i životinja iz ledenog doba
U Risovači su ljudi živeli pre oko 40.000 godina. Tu su pronađeni alati od kamena i kosti, ali i kosti pećinskog medveda, mamuta i drugih životinja iz ledenog doba. Danas je pećina pretvorena u muzej koji posetioce vodi u najdavniju prošlost.
Caričin grad: Justinijanov dar carici Teodori i Balkanu
Na južnim padinama Radan planine, nadomak Lebana, leže ruševine jednog od najlepših ranovizantijskih gradova na Balkanu – Justinijane Prime, u narodu poznatije kao Caričin grad.
Od peskara do rajskih plaža: Priča o Belocrkvanskim jezerima
Bela Crkva je jedan od retkih gradova u Srbiji koji se može pohvaliti čitavim sistemom jezera. Nastala veštački, ali pretvorena u prirodne oaze, belocrkvanska jezera danas su sinonim za letnji turizam u Banatu i pravo utočište za ljubitelje kupanja, sporta i odmora u prirodi.
Komentari(0)