Velike srpske svadbe postale su još zanimljivije: Šutiraju trojke na udaljeni koš, gađaju balon iz vazdušne puške ili se dizalicom penju do vrha bandere
Izvode se razne vratolomije
Predeo Šumadije nadaleko je poznat po svojim velikim, mrsnim i masnim svadbama, veseljima na kojima se uprkos modernim trendovima i dalje poštuju običaji i tradicija. Međutim, ono što vekovima nije mogla da iskoreni nova moda, izgleda da će poći za rukom strogoj zabrani korišćenja vatrenog oružja na veseljima, koja je stupila na snagu pre tri meseca.
Ali, opet se pokazalo da su Čačani uvek bili i ostali veoma domišljati, pa su vrlo lako pronašli načine kako oboriti jabuku bez pucanja iz puške i što se kaže "prešli su igricu". Sada se više ne traži neko ko je perfektan strelac, već se traži malo veštine, spretnosti i sportskog duha. Sudeći prema iskustvima fotografa, ove situacije su i te kako zanimljive.
- Ovih nekoliko meseci svega smo se nagledali, ali to su tako super situacije koje svima izmame osmeh na lice. Sa mladine strane su toliko domišljati, pa su zadaci za mladoženju i njegovu svitu veoma teški, zanimljivi i ne tako lako ostvarivi. Moraju dobro da se potrude da bi došli do devojke, kaže za RINU fotograf i snimatelj Saša Tanasković iz foto studija Matrix.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
On dodaje da su nedavno snimali svadbu jednog košarkaša, a da su mladini kao zadatak da bi devojka izašla iz kuće, odredili šutiranje na koš. I to ne bi bilo ništa sporno, da taj isti koš nisu postavili na toliko nepristupačnom mestu da loptu kroz obruč ne bi mogao da ubaci ni Nikola Jokić.
- Bilo je situacija kad okače umesto jabuke balon i treba da se pogodi vazdušnom puškom, što je praktično nemoguća misija jer se balon sve vreme na vetru pomera. Neki su se peli dizalicom na benderu.. U svakom slučaju, ideje su raznovrsne i stvarno zanimljive. Ono što je najvažnije jeste da su svi tog dana srećni, zadovoljni i nasmejani, kaže Saša.
Inače, gađanje jabuke na svadbama jedan je od najstarijih sprskih običaja. To simbolizuje mladića koji je spreman za ženidbu i spreman da brine i zaštiti devojku koju uzima za ženu i koja odlazi iz svoje kuće. Ukoliko ne uspe iz prve da "skine" jabuku, pogađa sve dok je ne pogodi, jer dok mu to ne pođe za rukom, ne može da odvede mladu.
ZABORAVLJENA NEMICA KOJA JE SEBE SMATRALA SRPKINJOM Priča o Babet Bahmajer koja je zbog ljubavi promenila ime i ODBILA NACISTE!
Beta Vukanović bila je profesorka beogradske Umetničke škole i jedna od osnivačica Društva srpskih umetnika, slikara i vajara "Cvijeta Zuzorić".
NEPRESUŠNA MUDROST NAŠEG NARODA! Ljudi smišljali, Vuk skupljao: Ovo su najbolje SRPSKE narodne poslovice!
Vuk Stefanović Karadžić (1787. - 1864.) bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih umotvorina i pisac prvog rečnika srpskog jezika. Imao je toliki uticaj da su miu se divila i čuvena braća Grim, Vilhem i Jakob.
Pečenje hleba ispod sača u selima Homolja: Miris detinjstva koji se ne zaboravlja
U zabitim domaćinstvima istočne Srbije, hleb se i danas mesi ručno, sa sopstvenim kvascem, i peče pod užarenim sačem – kao pre sto godina
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Komentari(0)