Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume

Kiza R

13:00

Kultura 0

Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.

mihajlo pupin
vikipedija

Dečak koji sve želi da rastavi

U selu su ga znali po tome što je stalno nešto rastavljao – od drvenih igračaka do poljoprivrednog alata. Nije ga zanimalo samo kako izgledaju, već i kako rade. Često je iz dvorišta donosio delove starih kola ili polomljene alatke i pokušavao da od njih napravi nešto novo.

Prvi “naučni instrumenti”

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Pupin je od dečačkih dana pravio svoje improvizovane naprave. Od komada drveta, žice i stakla pravio je jednostavne muzičke instrumente i male “mašine” koje su se pokretale pomoću opruga iz starih satova. Njegovi vršnjaci iz Idvora pamtili su ga kako sedi u prašini ispred kuće i danima popravlja i sklapa svoje male izume.

Škola pod vedrim nebom

Iako je osnovnu školu pohađao u Idvoru, mnogo toga je naučio na pašnjacima i u polju. Posmatrao je kako vetar pokreće točkove vetrenjača, kako se voda sliva kroz kanale i kako se snaga reke može usmeriti. Kažu da je upravo tu, u svakodnevnim seoskim poslovima, stekao svoje prvo razumevanje fizike.

Majčina podrška i životna lekcija

Posebno mesto u Pupinovom životu imala je njegova majka Alimpija. Bila je žena čvrstog karaktera, sa izraženim osećajem za obrazovanje i napredak, iako sama nije imala priliku da se školuje. Kada je Pupin poželeo da napusti školu kako bi pomagao porodici, ona mu je odlučno rekla: „Sine, ako želiš da pomažeš, idi u školu i nauči više od onoga što znaš danas. Znanje je najveće bogatstvo koje možeš poneti iz kuće.“
Ove reči ostale su mu zvezda vodilja celog života. Pupin je kasnije govorio da je upravo njena podrška i vera u njega bila ključna za sve što je postigao.

Pupinove misli o radu i znanju

„Ko hoće da izgradi budućnost, mora da je zida na temeljima prošlosti.“
„Ne bojte se siromaštva; ono vas uči vrednosti onoga što imate.“
„Najveća nagrada u životu nije ono što postignemo, već ono što postanemo dok to postižemo.“

Biografija Mihajla Pupina

Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1858. godine u Idvoru, u tadašnjoj Vojnoj krajini Habsburške monarhije. Posle osnovne škole u Idvoru, školovao se u Pančevu i kratko u Pragu, a 1874. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države. Pohađao je Kolumbija koledž u Njujorku, a doktorske studije završio na Univerzitetu u Berlinu. Bio je profesor fizike na Kolumbija univerzitetu i proslavio se izumima iz oblasti telegrafije i telefonije. Bio je i jedan od osnivača NASA-inog prethodnika, NACA. Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku, a sahranjen je u svom rodnom Idvoru.

Najvažniji Pupinovi pronalasci i doprinosi

  • Pupinovi kalemovi – uvođenje induktivnih kalemova u telefonske linije, što je omogućilo prenos signala na mnogo veće udaljenosti bez gubitka kvaliteta.

  • Tehnike bežičnog prenosa signala – unapređenja u radiotelegrafiji.

  • Rad na X-zracima – među prvim naučnicima u Americi koji su eksperimentisali sa rendgenskim zracima, odmah nakon Röntgenovog otkrića.

  • Patenti u telekomunikacijama i radio-tehnici – ukupno preko 30 patenata tokom karijere.

  • Naučna i popularna literatura – autor knjige „Sa pašnjaka do naučenjaka“, koja je inspirisala generacije.

Od prašnjavog dvorišta do svetskih laboratorija

Iz dvorišta skromne kuće u Idvoru Pupin je stigao do Njujorka, gde je postao jedan od najuglednijih naučnika svog vremena. Ali nikada nije zaboravio svoje početke – često je isticao da su ga upravo banatske ravnice, upornost i majčine reči oblikovale više od svih svetskih univerziteta.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
pupin mihailo pupin Srpski naučnik

Komentari(0)

Loading