Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Dečak koji sve želi da rastavi
U selu su ga znali po tome što je stalno nešto rastavljao – od drvenih igračaka do poljoprivrednog alata. Nije ga zanimalo samo kako izgledaju, već i kako rade. Često je iz dvorišta donosio delove starih kola ili polomljene alatke i pokušavao da od njih napravi nešto novo.
Prvi “naučni instrumenti”
Možda vas zanima:
Kako je Pupin sramno IZDAO Teslu? Nisu pričali preko 30 leta
Mihajlo Pupin sa Nikolom Teslom nije pričao preko 30 godina, savest ga je zbog toga pekla ceo život.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Možda vas zanima:
Kako je Pupin sramno IZDAO Teslu? Nisu pričali preko 30 leta
Mihajlo Pupin sa Nikolom Teslom nije pričao preko 30 godina, savest ga je zbog toga pekla ceo život.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Možda vas zanima:
Kako je Pupin sramno IZDAO Teslu? Nisu pričali preko 30 leta
Mihajlo Pupin sa Nikolom Teslom nije pričao preko 30 godina, savest ga je zbog toga pekla ceo život.
NISTE ČULI ZA NJEGA Ognjeslav je imao ognjenu strast za pronalascima, pročitajte ko je bio ovaj neverovatni SRBIN!
Ognjeslav Stepanović Kostović , po nacionalnosti Srbin, živeo prvo u Mađarskoj, a kasnije se seli u Rusiju. Deda Jovan i otac Stevan su bili trgovci žitom iz Novog Bečeja. Iako rođen u Austriji, živeo je i školu pohađao u Pešti. Po završetku školovanja je upravljao parobrodom za vuču šlepova na Dunavu. Tu mu se rodila ideja o podmornici koja nosi 8 ljudi i ispod vode može da izdrži 20 časova. Sa ovim projektom se obraćao ruskom careviću Aleksandru Aleksandroviču, ali bez većeg uspeha.
Pupin je od dečačkih dana pravio svoje improvizovane naprave. Od komada drveta, žice i stakla pravio je jednostavne muzičke instrumente i male “mašine” koje su se pokretale pomoću opruga iz starih satova. Njegovi vršnjaci iz Idvora pamtili su ga kako sedi u prašini ispred kuće i danima popravlja i sklapa svoje male izume.
Škola pod vedrim nebom
Iako je osnovnu školu pohađao u Idvoru, mnogo toga je naučio na pašnjacima i u polju. Posmatrao je kako vetar pokreće točkove vetrenjača, kako se voda sliva kroz kanale i kako se snaga reke može usmeriti. Kažu da je upravo tu, u svakodnevnim seoskim poslovima, stekao svoje prvo razumevanje fizike.
Majčina podrška i životna lekcija
Posebno mesto u Pupinovom životu imala je njegova majka Alimpija. Bila je žena čvrstog karaktera, sa izraženim osećajem za obrazovanje i napredak, iako sama nije imala priliku da se školuje. Kada je Pupin poželeo da napusti školu kako bi pomagao porodici, ona mu je odlučno rekla: „Sine, ako želiš da pomažeš, idi u školu i nauči više od onoga što znaš danas. Znanje je najveće bogatstvo koje možeš poneti iz kuće.“
Ove reči ostale su mu zvezda vodilja celog života. Pupin je kasnije govorio da je upravo njena podrška i vera u njega bila ključna za sve što je postigao.
Pupinove misli o radu i znanju
„Ko hoće da izgradi budućnost, mora da je zida na temeljima prošlosti.“
„Ne bojte se siromaštva; ono vas uči vrednosti onoga što imate.“
„Najveća nagrada u životu nije ono što postignemo, već ono što postanemo dok to postižemo.“
Biografija Mihajla Pupina
Mihajlo Pupin rođen je 9. oktobra 1858. godine u Idvoru, u tadašnjoj Vojnoj krajini Habsburške monarhije. Posle osnovne škole u Idvoru, školovao se u Pančevu i kratko u Pragu, a 1874. godine odlazi u Sjedinjene Američke Države. Pohađao je Kolumbija koledž u Njujorku, a doktorske studije završio na Univerzitetu u Berlinu. Bio je profesor fizike na Kolumbija univerzitetu i proslavio se izumima iz oblasti telegrafije i telefonije. Bio je i jedan od osnivača NASA-inog prethodnika, NACA. Umro je 12. marta 1935. godine u Njujorku, a sahranjen je u svom rodnom Idvoru.
Najvažniji Pupinovi pronalasci i doprinosi
-
Pupinovi kalemovi – uvođenje induktivnih kalemova u telefonske linije, što je omogućilo prenos signala na mnogo veće udaljenosti bez gubitka kvaliteta.
-
Tehnike bežičnog prenosa signala – unapređenja u radiotelegrafiji.
-
Rad na X-zracima – među prvim naučnicima u Americi koji su eksperimentisali sa rendgenskim zracima, odmah nakon Röntgenovog otkrića.
-
Patenti u telekomunikacijama i radio-tehnici – ukupno preko 30 patenata tokom karijere.
-
Naučna i popularna literatura – autor knjige „Sa pašnjaka do naučenjaka“, koja je inspirisala generacije.
Od prašnjavog dvorišta do svetskih laboratorija
Iz dvorišta skromne kuće u Idvoru Pupin je stigao do Njujorka, gde je postao jedan od najuglednijih naučnika svog vremena. Ali nikada nije zaboravio svoje početke – često je isticao da su ga upravo banatske ravnice, upornost i majčine reči oblikovale više od svih svetskih univerziteta.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(0)