STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Ako ne na godišnji odmor, stranci u našu zemlju dolaze kako bi uveličali venčanje nekog prijatelja. Kada je u pitanju srpska svadba običaji koji dočekaju strance su brojniji i još neobičniji, ali jednako pitureskni i zanimljivi.
Ukoliko želite da vaši prijatelji, stranci malo bolje upoznaju naš narod, najbolje je povesti ih u organizaciju same svadbe, oko koje su isprepletani različiti običaji. Dok vam pomažu da ukrasite sve za proslavu, možete ih uputiti u to šta ih očekuje tokom same svadbe.
Svima je zanimljivo da ukrašavaju prostor i kapije cvećem, tilom i ukrasnim mašnama, a naročito ako je to deo običaja o kom ne znaju ništa. Saopštite im i da će se ta dekoracija i venci čuvati neko vreme posle venčanja, na okućnici odakle je mlada otišla.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Shutterstock/Svadba
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
U goste se nosi isključivo neparan broj cvetova
Ukoliko se planira odlazak na svadbu (ali i bilo koju drugu proslavu) sa cvećem, svaki Srbin će dobro obratiti pažnju na to koji je broj cvetova u njegom buketu. Odneti paran broj cvetova smatra se nekulturnim, jer se paran broj cvetova (ili bilo kojih predmeta) vezuje za “podelu” odnosno darove na sahranama. Boja cveća nikako ne bi trebalo da ide u pravcu žute ili narandžaste, jer su to boje za koje se veruje da podstiču ljubomoru.
S puškom na jabuku
Uvetiru u šok koji strance očekuje kada se upoznaju sa običajem oko “kupovine mlade” predstavlja običaj pucanja na jabuku. Kao dokaz svoje vrednosti da brani kuću i ženu, tast pred budućeg zeta postavlja izazov da sa najvišeg drveta u dvorištu, puškom skine jabuku. Tek ako u toj nameri uspe, može da vodi mladu.
Shutterstock
Kupovina mlade
Kada se organizuje tipična srpska svadba običaji kupovine mlade imaju veliku tradiciju. Mladoženja ulazi u kuću i novcem (ranije dukatima) otkupljuje mladu od rodbine, koja se pritom cenjka i podiže cenu. Koliko je običaj bio poštovan i zastupljen govori i podatak da su ponekad svote iznuđenog novca bile basnoslovne.
Knez Aleksandar Karađorđević 1846. izdao naredbu koja je glasila: „Iskanje i davanje novca i zlata za devojku ukida se kao običaj protivan dostojanstvu čovečijem„. Time je ovaj običaj ukinut, a danas su od njega ostale samo šale u vidu simboličnog otkupa mlade.
Shutterstock/Svadba
Bacanje sita na krov
Kada mladenci nakon venčanja dođu u svoj novi dom, mlada od svekrve uzima sito u kom se nalaze jabuka i nešto žitarica. Jabuku baca sebi iza leđa – za sreću, a sito sa žitaricama (za plodnost) na krov kuće. Ukoliko se sito zadrži na krovu, smatra se da će i mlada da se zadržati u kući.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Komentari(1)
Bacanje sita sam videla samo na jednoj svadbi i nije bilo moguce baciti na krov , jer je kuca visoka. Kupovina mlade , pa i iz sale je ponizavajuca /bravo za Kneza!/. Jer ostaje saznanje da je mlada ipak necije vlasnistvo i da ima pravo da je proda , kao roba. Danas se kaznjava prodaja u nekim zajednicama,najcesce Romskim i nekim seoskim u siromasnim delovima. Pucanje u jabuku je suludo,a pocelo je sa Arkanom . Nikakve pucnjave , da bi smo ziveli u miru i radosti , potrebni su muzika,pesma ,igra...Insistirati na prevazidjenim obicajima je sramotno i ponizavajuce.Kad sam se udavala pre tridesetak godina ,cula sam svasta , cak o paljenju vatre na kapiji , pa ako mladozernja i njegovi preskoce,onda moze *dobiti*mladu.Poslusajte savete Duska Radovica i postujte se i volite se ,To su najvazniji obicaji.