TAJNA IMENA AUTOKOMANDE U BEOGRADU: Zašto je kružni tok dobio nemački naziv i kakvu ulogu je imao u Prvom svetskom ratu
Beogradska saobraćajnica nosi naziv koji je ostao kao svedok okupacije: Otkrivamo zašto je taj prostor bio centralna logistička baza Austro-Ugarske vojske.
Malo Beograđana koji svakodnevno prolaze kroz čuvenu Autokomandu zna zašto ovaj kružni tok, danas sinonim za saobraćajne gužve, nosi tako neobično i strano ime. Istina je istorijska i seže do Prvog svetskog rata. U pitanju je priča o vojnoj logistici, ratnoj mašineriji i centru za transport koji je ovde ostavio neizbrisiv trag. Naime, ceo taj prostor, današnji fudbalski stadion i okolina, služio je kao centralno komandno mesto i logistički centar za Austro-Ugarsku vojsku tokom okupacije Beograda. Ime je izvedeno direktno iz nemačkog "Auto-Kommando" (automobilska komanda/jedinica), i zadržalo se decenijama kao svedok okupacije i ključne vojne tačke.
Austro-Ugarska baza i logističko čvorište Beograda
Tokom okupacije, Austro-Ugarska je ceo prostor današnje Autokomande i okolnih naselja pretvorila u svoju glavnu bazu. Tamo je smeštena auto-komanda (jedinica zadužena za motorizovani transport), kao i kasarne i velika skladišta. Ovo je bila ključna tačka za distribuciju vojne opreme, municije i snabdevanje trupa. Zbog svoje strateške važnosti, ovo čvorište je bilo srce neprijateljske mašinerije u Beogradu. Iako je to bila pre svega logistička baza, blizina fronta i česta angažovanja jedinica znače da je taj prostor indirektno bio povezan sa ratnim zbivanjima i gubicima, što je dodatno uticalo na to da lokalno stanovništvo ime doživi kao simbol okupacije.
Zašto se nemačko ime zadržalo?
Nakon oslobođenja, iako je Jugoslovenska vojska preuzela objekte, naziv se zadržao u narodu. Reč Autokomanda bila je toliko ukorenjena da nijedan pokušaj preimenovanja nije uspeo, a objekti su nastavili da služe sličnoj, transportnoj nameni i u mirnodopskim uslovima. I danas, Autokomanda je jedna od najprometnijih tačaka u gradu, a njeno ime ostaje tihi svedok jedne od najvažnijih logističkih tačaka u istoriji Beograda tokom ratnih dešavanja.
Možda vas zanima:
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Možda vas zanima:
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kako je jedan Škot spasao srpski narod - Srpsko bure, izum koji je obuzdao smrtonosni tifus u Valjevu
U uslovima ratne katastrofe, kada je srpsko stanovništvo već bilo razoreno oružanim sukobima, epidemija pegavog tifusa 1915. godine postala je nadolazeća apokalipsa. Pre nego što je stigao lekar Vilijam Hanter, Srbija je imala nedovoljno lekara i skoro nikakve preventivne mere. U decembru 1914. do maja 1915. periodu više od 150.000 ljudi umrlo je od tifusa i pratećih bolesti.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
PROKLETA GRAĐEVINA DORĆOLA: Zbog serije krvavih zločina kuća u Strahinjića Bana važi za UKLETU, a poznati su svi detalji!
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Teška narodna beda nastala neprijateljskim pljačkanjem utkana u jednu od najlepših pesama Alekse Šantića!
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20.veka
Komentari(0)