Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Odraz je prošlih vremena kada su ljudi kroz rituale izražavali želje za sreću, prosperitet i zajedništvo u braku.
Koreni običaja: Prekid sa prošlošću
Razbijanje čaše simbolizuje prekid s prošlošću i početak novog života. U starim slovenskim običajima, lomljenje predmeta predstavljalo je zaštitu od zlih sila i prepreka koje bi mogle ugroziti zajednicu. Kada mladenci zajedno razbiju čašu, oni simbolično "lomljenjem" rešavaju sve moguće nesuglasice koje bi mogle nastati u budućnosti. Ovaj čin znači da su spremni da zajedno prebrode sve poteškoće koje ih čekaju u životu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Broj komadića kao simbol sreće
Prema verovanju, broj komadića na koje se čaša razbije predviđa koliko godina sreće i prosperiteta mladenci mogu očekivati. Zbog toga se često vodi računa da se koristi tanka čaša, kako bi se razbila na što više komada. Što više komadića, to se smatra da će brak biti dugotrajniji i srećniji.
Zajedništvo u činu razbijanja
Razbijanje čaše nije samo čin pojedinca – često se zahteva da mladenci zajedno učestvuju. Na taj način, ovaj običaj simbolizuje saradnju i zajedništvo, koje su ključne vrednosti u svakom braku. Lomljenje stakla zajedničkim snagama ukazuje na spremnost oba partnera da ravnopravno dele odgovornost i izazove.
Razbijanje kao zaštita
U nekim krajevima Srbije, razbijanje čaše ima i apotropejsko značenje – verovalo se da zvuk lomljenja stakla tera zle duhove i donosi sreću mladencima. Zbog toga se običaj često sprovodio uz muziku, pesmu i veselje, kako bi mladenci krenuli u zajednički život s pozitivnom energijom.
Savremena simbolika
Iako se običaj razbijanja čaše danas često izvodi kao deo svadbene zabave, njegovo značenje ostaje povezano sa željama za harmoniju, ljubav i sreću. U modernim venčanjima, ovaj čin može biti prilagođen – neki parovi koriste ukrasne staklene čaše ili dodaju lične elemente, poput ugraviranih inicijala, kako bi običaj dobio ličnu notu.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)