Razbijanje čaše na venčanjima jedno je od najzanimljivijih i najživopisnijih običaja u srpskoj tradiciji. Iako se danas često shvata kao detalj koji unosi zabavu u svadbenu ceremoniju, ovaj običaj nosi duboko simboličko značenje ukorenjeno u istoriji i verovanjima srpskog naroda.
Odraz je prošlih vremena kada su ljudi kroz rituale izražavali želje za sreću, prosperitet i zajedništvo u braku.
Koreni običaja: Prekid sa prošlošću
Razbijanje čaše simbolizuje prekid s prošlošću i početak novog života. U starim slovenskim običajima, lomljenje predmeta predstavljalo je zaštitu od zlih sila i prepreka koje bi mogle ugroziti zajednicu. Kada mladenci zajedno razbiju čašu, oni simbolično "lomljenjem" rešavaju sve moguće nesuglasice koje bi mogle nastati u budućnosti. Ovaj čin znači da su spremni da zajedno prebrode sve poteškoće koje ih čekaju u životu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI SVADBENI OBIČAJI Kupovina mlade koštala basnoslovno, a onda je Aleksandar Karađorđević zabranio čuvenim rečima
Ova naredba je doneta 1846. godine i od tada je poznati srpski običaj postao šala, umesto pravog otkupa
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Broj komadića kao simbol sreće
Prema verovanju, broj komadića na koje se čaša razbije predviđa koliko godina sreće i prosperiteta mladenci mogu očekivati. Zbog toga se često vodi računa da se koristi tanka čaša, kako bi se razbila na što više komada. Što više komadića, to se smatra da će brak biti dugotrajniji i srećniji.
Zajedništvo u činu razbijanja
Razbijanje čaše nije samo čin pojedinca – često se zahteva da mladenci zajedno učestvuju. Na taj način, ovaj običaj simbolizuje saradnju i zajedništvo, koje su ključne vrednosti u svakom braku. Lomljenje stakla zajedničkim snagama ukazuje na spremnost oba partnera da ravnopravno dele odgovornost i izazove.
Razbijanje kao zaštita
U nekim krajevima Srbije, razbijanje čaše ima i apotropejsko značenje – verovalo se da zvuk lomljenja stakla tera zle duhove i donosi sreću mladencima. Zbog toga se običaj često sprovodio uz muziku, pesmu i veselje, kako bi mladenci krenuli u zajednički život s pozitivnom energijom.
Savremena simbolika
Iako se običaj razbijanja čaše danas često izvodi kao deo svadbene zabave, njegovo značenje ostaje povezano sa željama za harmoniju, ljubav i sreću. U modernim venčanjima, ovaj čin može biti prilagođen – neki parovi koriste ukrasne staklene čaše ili dodaju lične elemente, poput ugraviranih inicijala, kako bi običaj dobio ličnu notu.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)