Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 27. maja obeležavaju dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
Isidor Hioski je hrišćanski svetac i mučenik. Za vreme carovanja Dekija ovaj Isidor je uzet sa ostrva Hiosa i silom odveden u vojsku.
On je odmalena bio hrišćanin i život je provodio u postu, molitvi i dobrim delima. Pa kad se u vojsci prokazao kao hrišćanin, uzeo ga je vojvoda na odgovor i savetovao mu da se odrekne Hrista i prinese žrtve idolima.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
Možda vas zanima:
ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
OVO TREBA DA ZNA SVAKI PRAVI DOMAĆIN Ovu molitvu treba da izgovori svaki član porodice tokom krsne slave
Oni tradicionalno pripremaju žito, slavski kolač i vino, ali i bogatu trpezu kojom će počastiti goste.
"Ako mi i ubiješ telo, nad dušom mojom nemaš vlasti. Ja imam istinitog i živog Boga Isusa Hrista, koji i sad u meni živi i po smrti mojoj biće sa mnom i ja sam u Njemu, i ostaću Njemu, i neću prestati da ispovedam Njegovo sveto ime dokle je duh u telu mome"
Tada je vojvoda naredio da najpre biju Isidora volovskim žilama, a potom da mu odseku jezik. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je i bez jezika Isidor Duhom Božjim govorio i ispovedao ime Hristovo, a da je vojvodu postigla kazna Božja, i da je on na jedanput zanemeo. Nem vojvoda je dao najzad znak da poseku Isidora. A Isidor se obradovao toj presudi pa hvaleći Boga, izašao na gubilište gde mu je glava odsečena 251. godine. Njegov drug Amonije sahranio je telo njegovo.
Zbog sećanja na muke svetog Isidora, ovaj dan provedite u tišini i molitvi.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
ZAŠTO SE U SRBIJI ČUVALA PRVA KAPIJA OD „ZLIH OČIJU“? Simbolika i običaji vezani za ulaz u domaćinstvo
U tradicionalnoj srpskoj kulturi, prva kapija domaćinstva nije bila samo običan ulaz, već mesto koje je zahtevalo posebnu pažnju zbog dubokih verovanja o njenoj zaštitnoj moći. Kapija je predstavljala granicu između spoljnjeg sveta i sigurnosti doma, i kao takva, morala je biti posebno čuvana od negativnih sila, uroka i loših energija.
TAJANSTVENA STENA U SELU BLIZNAK: Kako je nastala legenda o kamenu koji leči bolesti?
U malom srpskom selu Bliznak, nedaleko od Niša, nalazi se stena o kojoj se vekovima prenose legende o njenoj misterioznoj isceliteljskoj moći. Lokalno stanovništvo i posetioci iz udaljenih krajeva dolaze da dodirnu ovu stenu, verujući da će im pomoći da se izleče od raznih bolesti i tegoba.
KAD ZAPUŠE „KOŠAVA“: Kakva su verovanja pratila čuveni srpski vetar?
U srpskoj narodnoj tradiciji košava nije bila običan vetar. Ovaj čuveni vetar, koji dolazi sa Karpata i duva kroz Srbiju, posebno kroz Beograd i Vojvodinu, bio je predmet mnogih verovanja, običaja i rituala, duboko ukorenjenih u svakodnevni život naših predaka.
Komentari(0)