Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Veliki broj Srba sutra, 6. maja, obeležava Svetog velikomučenika Đorđa, Đurđevdan, kao krsnu slavu. Po broju svečara, Đurđevdan je na drugom mestu u Srbiji.
Zbog tragičnih događaja i proglašenja dana žalosti u Srbiji vernici koji su se s radošću pripremali da proslave Đurđevdan u nedoumici su da li bi trebalo da odustanu od obeležavanja krsne slave ili ne.
Možda vas zanima:
VAŽNO JE DA OVO URADITE Sutra slavimo dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 27. maja obeležavaju dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
Možda vas zanima:
VAŽNO JE DA OVO URADITE Sutra slavimo dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 27. maja obeležavaju dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
Možda vas zanima:
VAŽNO JE DA OVO URADITE Sutra slavimo dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra, 27. maja obeležavaju dan posvećen svetom mučeniku Isidoru Hioskom
OVA MOLITVA DONOSI OZDRAVLJENJE Sutra slavimo dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu
Sutra se obelažava dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Jovanu Bogoslovu, svetom Hristovom učeniku
- Krsna slava se slavi u svim okolnostima - rekao je sveštenik Milivoje Starovlah.
- Kolač se prinosi u čast svetitelja kome je slava posvećena, a za zdravlje i napredak porodice. Žito je u pomen naših upokojenih od kojih smo primili slavu. Slava inače ne treba da bude gozba i pir. Pre svega molitveno treba proslaviti ime Gospodnje i svetitelja kojeg tog dana Sveta Crkva proslavlja - kaže sveštenik Milivoje.
Glavna obeležja krsne slave su osveštano žito, kolač, sveća i vino. Svečani ručak, uz muziku i pesmu, sa mnogo gostiju deo je običaja koje smo vremenom „uveli”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)