ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
Slave su jedno od kulturnih nematerijalnih nasleđa, koje se punom snagom, željom i verom obeležavaju svake godine na teritoriji Srbije.
Ipak, pored porodične i vesele atmosfere, nasmejanih gostiju i velike bogate trpeze, dan kada jedan dom obeležava slavu sveca zaštitnika, pun je simbolike, običaja i verovanja.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
Vino ima veliku ulogu u hrišćanstvu, a od pamtiveka je prisutno na svakoj slavi. O njegovoj simbolici nam govori etnolog Snežana Ašanin.
Shutterstock
- Poznata rečenica kaže: "Na slavu se ne zove, na slavu se dolazi", što znači da svi koji znaju koju slavu slavite, doći će da vam čestitaju. Zato je na vama da ih dobro ugostite i pripremite gozbu, ali i glavna obeležja jedne slave - slavsko vino, žito, kolač i sveća.
Crno vino je oduvek bilo prisutno ka veoma važan simbol naše hrišćanske religije. Ono stoji, u ovom slučaju na slavskoj trpezi i predstavlja Hristovu krv.
Vino u simbolici ne stoji samostalno. Dok je ono Hristova krv, slavski kolač predstavlja njegovo telo. Kada se spoje, to znači da je kolač osveštan i to je znak da slava može da počne, piše Ona.rs.
Vino u kombinaciji sa slavskim kolačem je tu da, pre svega služi porodici koja obeležava slavu, a potom i gostima - navodi Snežana.
Kada dođe na red kraj slave i gašenje sveće, tada se ponovo uzima vino i njihme se gasi plamen. Rakija i vino su uglavnom prisutni na svim slavama, a ona su tu da takođe simbolizuju plodnost i berićetnost.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)