ZAŠTO SE CRNO VINO KORISTI NA SLAVAMA? Postoji ozbiljna simbolika i velika uloga u hrišćanstvu
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
Slave su jedno od kulturnih nematerijalnih nasleđa, koje se punom snagom, željom i verom obeležavaju svake godine na teritoriji Srbije.
Ipak, pored porodične i vesele atmosfere, nasmejanih gostiju i velike bogate trpeze, dan kada jedan dom obeležava slavu sveca zaštitnika, pun je simbolike, običaja i verovanja.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Možda vas zanima:
SLAVIMO IH ČAK 7 Da li znate kom svecu je u Srbiji posvećeno najviše praznika?
Bio je u srodstvu sa Isusom Hristom.
DANAS JE JOVANJDAN Postoje običaji koje nikako ne smete prekršiti, jednu stvar ne uzimajte u ruke
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Jovana Krstitelja, jednog od navećih hrišćanskih svetaca. Danas je velika slava u Srbiji, koju obeležava veliki broj vernika.
Svaki element koji čini slavu ima čvrsto i bitno značenje. Tako, pored slavske sveće, žita i kolača, jedna slava ne bi bila moguća bez vina.
Vino ima veliku ulogu u hrišćanstvu, a od pamtiveka je prisutno na svakoj slavi. O njegovoj simbolici nam govori etnolog Snežana Ašanin.
Shutterstock
- Poznata rečenica kaže: "Na slavu se ne zove, na slavu se dolazi", što znači da svi koji znaju koju slavu slavite, doći će da vam čestitaju. Zato je na vama da ih dobro ugostite i pripremite gozbu, ali i glavna obeležja jedne slave - slavsko vino, žito, kolač i sveća.
Crno vino je oduvek bilo prisutno ka veoma važan simbol naše hrišćanske religije. Ono stoji, u ovom slučaju na slavskoj trpezi i predstavlja Hristovu krv.
Vino u simbolici ne stoji samostalno. Dok je ono Hristova krv, slavski kolač predstavlja njegovo telo. Kada se spoje, to znači da je kolač osveštan i to je znak da slava može da počne, piše Ona.rs.
Vino u kombinaciji sa slavskim kolačem je tu da, pre svega služi porodici koja obeležava slavu, a potom i gostima - navodi Snežana.
Kada dođe na red kraj slave i gašenje sveće, tada se ponovo uzima vino i njihme se gasi plamen. Rakija i vino su uglavnom prisutni na svim slavama, a ona su tu da takođe simbolizuju plodnost i berićetnost.
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Komentari(0)