Kako se posti PRVU NEDELJU Vaskršnjeg posta: Evo šta znači Čista nedelja Časnog posta i koja su pravila!
Informišite se na vreme i od ponedeljka lagano krenite u post.
U ponedeljak 27. februara počinje Vaskršnji post, najduži od četiri velika posta u pravoslavlju, a koji se još zove i Časni post.
Traje tačno 48 dana, i važi za najstroži post u godini, jer se pretežno posti na vodi, izuzev vikenda, osim kada je reč o Velikoj suboti, danu koji prethodi Vaskrsu.
Sveti oci upozoravaju da post nije samo odricanje od hrane, već je najvažnije raditi na uzdržavanju od loših misli i dela, kojim ćete uspeti da pobedite telesne strasti duhovnom snagom.
Možda vas zanima:
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
Da li je greh začeti dete tokom Uskršnjeg posta?
Uskršnji post uveliko traje, a jedno od pitanja koja muče vernike je i da li su intimni odnosi tokom posta greh.
Možda vas zanima:
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
Da li je greh začeti dete tokom Uskršnjeg posta?
Uskršnji post uveliko traje, a jedno od pitanja koja muče vernike je i da li su intimni odnosi tokom posta greh.
Možda vas zanima:
Koliko puta vernici treba da se pričeste tokom posta? Ovo je važno pravilo kojeg mnogi nisu svesni
Vaskršnji post se smatra najrigoroznijim, pa samim tim i najtežim. Olakšanje nastaje kada se vernik pričesti
Da li je greh začeti dete tokom Uskršnjeg posta?
Uskršnji post uveliko traje, a jedno od pitanja koja muče vernike je i da li su intimni odnosi tokom posta greh.
Vaskršnji post deli se na sedam nedelja, od kojih svaka ima svoje ime i pravila posta.
Prva nedelja Vaskršnjeg posta - Čista nedelja
Druga nedelja Vaskršnjeg posta - Pačista nedelja
Treća nedelja Vaskršnjeg posta - Krstopoklona nedelja
Četvrta nedelja Vaskršnjeg posta - Sredoposna nedelja
Peta nedelja Vaskršnjeg posta - Gluva nedelja
Šesta nedelja Vaskršnjeg posta - Cvetna nedelja
Sedma nedelja Vaskršnjeg posta - Stradalna ili Strasna nedelja
Njegov osnovni zadatak je da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog, te se u vreme ovoga posta uzdržavamo od mesa, jaja, sira, mleka, i ostale hrane sa životinjskim masnoćama.
Prva nedelja Vaskršnjeg posta - Čista nedelja
Printscreen/Youtube
Prva sedmica Velikog posta se naziva Čista jer se tokom nje veruje da se u molitvama čuje vapaj duše koja se čisti. Tim molitvama mi se odričemo greha i dođemo do spasenja i večnog života.
Prva nedelja Vaskršnjeg posta naziva se Čista nedelja ili Nedelja pravoslavlja. Ona slavi pobedu nad ikonoborcima i uspomenu na ponovno uspostavljanje poštovanja ikona koje se desilo 843. godine, u vreme carice Teodore i Patrijarha Metodija, posle perioda ikonoklazma u VIII i IX veku. Praznik posvećen vraćanju ikona ustanovljen je nešto kasnije, jer je još u IX i X veku prva nedelja posta bila posvećena starozavetnim prorocima Mojsiju, Aronu i Samuilu.
Uspomena na njihovo praznovanje još i danas je sačuvana u srpskom narodu, jer neki Srbi slave Sv. Mojsija kao Krsnu slavu u Nedelju Pravoslavlja, a neki 4. septembra. U nekim Pravoslavnim crkvama u Nedelju Pravoslavlja vrši se Čin pravoslavlja s litijom u kojoj se nose ikone.
Narodni običaji i post za Čistu nedelju
Ponegde se ova nedelja naziva i Todorova, Teodorova, Tudorova nedelja. Prvih dana Čiste nedelje se ne pale ognjišta i žene ništa ne kuvaju, nego se jede ranije spremljena hrana.
Prvih dana muškarci jednoniče, tj. ništa ne jedu u toku dana dok se ne smrkne. Do četvrtka se ne koristi kašika, devojke ne nose nikakav nakit, nigde se ne igra i ne peva. Uveče je sva porodica na okupu, a deca kokaju kokice, što je mnogima jedina večera. U selima oko Pčinje se kaže da se ne valja jesti sve dok ne izađe zvezda Karavanka.
Na Čisti ponedeljak, prema običaju ženska deca spremju i čiste kuću, a svi se kupaju, šišaju i briju, objašnjavaju na portalu Pravoslavlje.
Među Crnogorcima iz plemena Kuča rasprostranjen je običaj da izjutra na vratima osvane krst od testa za koji deca govore da ga je tu ostavila baba Korizma. Ona se javlja u pričama oko Vaskršnjeg posta i u drugim mestima, i obično sa njom plaše deca. Ona, prema predanju gleda koja deca se ne pridržavaju pravila posta i kad neko pojede nešto mrsno, uzme ga i odnosi u neku strašnu rupu.
Po drugoj verziji, tamo gde deca prekrše post, iskače baba Korizma i stavlja svu decu u vreću i odnosi u pećinu. Roditelji mogu da otkupe decu tek na Vaskrs, i to ako donesu gomilu šarenih jaja. Korizma je očigledno personifikacija samog Vaskršnjeg posta koja roditeljima služi da lakše objasne deci pravila ponašanja u vreme posta.
Prvi ko uđe u kuću na Čisti ponedeljak naziva se "kvočka". U Republici Srpskoj tu osobu posade "na legalo", prostru slamu pored ognjišta, pa je časte kuvanom rakijom i pogačom. Na Čistu sredu (Pepeljavu sredu) je običaj da se ide u kuću koja je dobila prinovu. U nekim mestima Crne Gore veče uoči Pepeljave srede, majke deci na čelu naprave mali krstić od pepela.
U južnoj Srbiji na prvoposni četvrtak - Čisti četvrtak, prave se posebni "kolači" koji se daju stoci na Teodorovu subotu. U taj dan se ugovaraju svadbe koje će biti tek posle Vaskrsa. U planinskim krajevima čobani slave ovaj dan kao svoj praznik.
Pexels
Kako se posti ceo post
Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom, ali i na dan Svete četrdesetorice mučenika (22. mart), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti (7. april) i Cveti (9. april). Svim ostalim danima posti se "na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom.
Prva tri dana prve nedelje Velikog uskršnjeg posta poste se posebno strogo. To isto važi i za poslednju nedelju posta koju postimo "na vodi", osim Velikog četvrtka (13. april) kada je dozvoljeno ulje i vino.
Na Veliki petak (14. april) se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok "na vodi". Takođe, strogo se posti i na Veliku subotu (15. april), kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Ne treba zaboraviti da post ne znači da se samo uzdržavamo od mrsne hrane, već pre svega od loših misli, želja i dela.
Post je veoma važan za duhovni i telesni život, to je vreme kada se u svemu pronalazi mera i prvi je korak na putu spasenja. Bez duhovnog posta, kažu sveštenici, sam telesni post Bog ne prihvata. Post najpre ima duhovni smisao i on je organski povezan sa celokupnim duhovnim životom.
Osim crkvenih pravila, treba poslušati savet mitropolita kijevskog Vladimira, koji kaže: U postu je najvažnije ne jesti jedan drugog!
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)