Zarevo – selo na kraju sveta kod Dimitrovgrada, gde ljudi žive kao pre 100 godina

Jadranko Žugić

11:00

Turizam 0

Nema ni signala, ni prodavnice, ni puta – ali ima tišina, ognjište i ljudi koji ne žele da odu

Dimitrovgrad
stoyanh / Shutterstock.com

Na samoj ivici Srbije, nekoliko kilometara od bugarske granice i još dalje od svakog modernog signala, nalazi se selo Zarevo – mesto koje kao da je ostalo u nekom drugom veku. Pripada opštini Dimitrovgrad, ali ga ni mnogi meštani tog kraja nikada nisu posetili. Do njega se dolazi lošim šumskim putem, koji zimi nestaje pod snegom, a leti zaraste u travu i tišinu. Ipak, u tom zaboravljenom kutku sveta, još uvek živi nekoliko ljudi. Ne beže od civilizacije – oni je samo nikada nisu pustili u svoje dvorište.

Selo bez buke i bez žurbe

U Zarevu nema prodavnice, škole, asfalta, pa čak ni doslednog mobilnog signala. Televizor se pali samo kad ima struje – a to nije uvek. Ljudi ovde i dalje nose vodu sa izvora, lože peć na drva, kuvaju na šporetu smederevcu i zimi zatvaraju kapiju s molitvom da će proleće opet doći. Nema ni žurbe – jer zašto bi je bilo, kad dan traje koliko i sunce, a vesti stignu sa čovekom koji navrati jednom u deset dana.

Povratak ognjištu, ali bez nostalgije

Ono što je najfascinantnije jeste da ljudi iz Zareva ne kukaju. Oni znaju šta su izgubili, ali znaju i šta još imaju. Njihov svet je ograničen – ali je ceo njihov. Imaju svoja dvorišta, kokoške, stari vinjak u flaši bez etikete, i uspomene koje nikakva struja ne može zameniti.

Miris koji ne postoji u gradu

Kad kročite u selo, prvo što osetite je miris dima iz starog dimnjaka, vlažne zemlje i kuvane hrane. Onda dođe tišina – ona prava, planinska, bez saobraćaja i obaveštenja sa mobilnog. Samo vetar, koraci, i poneki lavež psa. Zarevo ima tu retku osobinu da vas prisili da ćutite, da usporite, da budete prisutni.

Put do sela – avantura sama po sebi

Do Zareva se stiže iz pravca sela Trnski Odorovci, pa dalje makadamom kroz šumu. Leti može da se prođe i običnim autom, uz pažnju, ali zimi samo traktorom ili pešice. Mnogima je to prepreka – ali onima koji su bar jednom stigli, Zarevo se uvuče pod kožu. Kažu da ovde shvatiš šta znači živeti bez buke, i koliko toga nosimo, a da nam ne treba.

Selo koje nestaje – ili se možda samo štiti

Zarevo nije turistička atrakcija, niti će to ikada biti. Možda zato i opstaje. U vremenu kada svi žele da pobegnu negde gde je mir, ovo selo nudi ono što ne može da se kupi: ćutanje bez dosade, samoću bez usamljenosti, i život bez zahteva. Da li nestaje? Možda. Ali možda i čeka da mu se vrate oni koji su otišli.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
zarevo dimitrovgrad

Komentari(0)

Loading