VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
Simbolika vaskršnjeg ognja
U srpskoj narodnoj tradiciji, plamen koji se palio u crkvama za vreme Uskrsa smatran je izuzetno svetim i čistim. Preci su verovali da vatra zapaljena na Veliku subotu ili rano ujutru na sam Uskrs poseduje posebnu moć da očisti dušu od greha, bolesti i loših misli. Zato su domaćini uvek odnosili deo ove vatre kući kako bi njome zapalili sveću u domu, osvetlili prostor i simbolično zaštitili porodicu tokom cele godine.
Neobičan fenomen „neizgorele sveće“
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Možda vas zanima:
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Zašto se ognjište nikada nije gasilo: Oganj kao sveto mesto doma, ulaz za duše i najstariji bog u srpskoj religiji
U tradicionalnim srpskim kućama, ognjište nije bilo samo mesto za kuvanje – bilo je centar sveta. Vatra se nije gasila bez molitve, pepeo nije iznošen bez reči, a oganj se poštovao kao živo biće.
Jedno od najintrigantnijih verovanja vezanih za Uskrs bila je pojava „neizgorele sveće“. Prema verovanju, ako bi sveća koja je upaljena vaskršnjim ognjem potpuno izgorela bez da se vosak sliva ili ako bi plamen ostao jasno definisan i stabilan, smatralo se to velikim blagoslovom. Posebno je dobro smatrano ako bi sveća ostala da gori neuobičajeno dugo ili čak da plamen opstaje nakon što je vosak potpuno sagoreo.
Narodno tumačenje čuda sa svećom
Ako se dešavalo da plamen ne može biti ugašen lako ili da plamen bez vidljivog razloga menja boju, naši preci su to smatrali jasnim znakom Božije prisutnosti i posebne zaštite domaćinstva. Ovakvi znakovi tumačeni su kao proročanstva da će naredna godina biti ispunjena srećom, zdravljem i uspehom za sve članove porodice.
Sa druge strane, ako bi sveća neprestano treperila ili ako bi plamen često gasio, ljudi su to shvatali kao upozorenje na moguće teškoće, nesreće ili bolesti u narednoj godini. Zbog toga su često vršili dodatne molitve i obrede zaštite, kako bi se umanjile moguće loše posledice.
Običaj prenošenja vaskršnjeg ognja
Prenošenje vaskršnjeg ognja iz crkve u dom bilo je praćeno posebnim pravilima i obredima. Sveća sa ognjem je nošena pažljivo, često u tišini ili uz molitve, kako bi se osigurala njena čistota i delotvornost. Po dolasku u kuću, plamenom ove sveće paljene su druge sveće u domu, a posebno mesto zauzimao je kutak ispred kućne ikone.
Ostatak sveće čuvan je tokom cele godine kao amajlija koja štiti od bolesti, udara groma, požara i drugih nesreća. U slučaju bolesti ili nesreće, porodica bi ponovo palila ovu sveću i molila se za ozdravljenje i pomoć.
Legende o vaskršnjem ognju i sveći
Narodna predanja su puna priča o čudesnim događajima vezanim za vaskršnji oganj. Jedna od njih govori o porodici iz Šumadije čija je kuća ostala netaknuta u velikom požaru jer je u njoj bila sačuvana sveća upaljena vaskršnjim ognjem. Druga priča, iz Banata, govori o detetu koje se brzo oporavilo od teške bolesti upravo zahvaljujući molitvama ispred neizgorele sveće.
Važnost očuvanja običaja danas
Danas, uprkos modernom načinu života, običaj donošenja vaskršnjeg ognja u domove i praćenje znakova koje šalje sveća opstaju u mnogim srpskim krajevima. Ovaj običaj ne samo da predstavlja duboku vezu sa verskom i narodnom tradicijom, već nas i podseća na važnost zajedništva, molitve i duhovnosti.
Njegovo očuvanje omogućava novim generacijama da razumeju dubinu i značaj srpske kulturne baštine, kao i važnost poštovanja tradicije koju su negovali naši preci.
Na krovu Svete Gore: Kapela Preobraženja na 2033 metra visine
U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
OVO SU 3 NAJPAMETNIJE SRPSKE POSLOVICE KOJE SVAKOG OD NAS TREBA DA VODE KROZ ŽIVOT: Uz njih ćete UVEK dobro postupiti
Od davnina naš narod je veoma mudrno zborio, prretočivši neprocenjivo iskustvo u poslovice koje se i danas vrlo često koriste u brojnim situacijama.
Greška koja skupo košta! Veroučiteljka Andrea otkrila šta se nikako ne jede tokom posta, a Srbi to rade stalno
Šta je najvažnije da ne jedemo tokom posta?
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Kula Prosforion u Uranopolisu – čuvar kapije Svete Gore koja krije legendu o luli cara Dušana
Na obali Egejskog mora, na samom pragu Svete Gore, stoji impozantna kamena kula iz 14. veka – istorijska stražarnica, simbol moći i duhovnosti pravoslavnog sveta.
Komentari(0)