Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Sveće su palili i sveti apostoli, i prvi Hristovi sledbenici, kada su se okupljali noću radi propovedi Božije reči, molitve i lomljenja hleba. O tome se govori u knjizi Dela svetih apostola: “I bijahu mnoge svijeće gore u sobi gde se bijasmo sabrali” (Dela XX, 8).
U prvim vekovima hrišćanstava za vreme Bogosluženja su se uvek palile sveće i ta praksa je ostala takva do današnjih dana. Sveće se pale kako bi razgnale mrak i prosvetli um svetlošću Hristove istine.
Zašto se pale sveće?
S jedne strane je za to postojala potreba: hrišćani, gonjeni od mnogobožaca, su se radi Bogosluženja udaljavali u podzemlja i katakombe, a ona su uglavnom služena noću, te se nije moglo bez svetiljki. Ali sa druge strane i ono što je najvažnije, svetlost je imala duhovni značaj.
Možda vas zanima:
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Možda vas zanima:
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Možda vas zanima:
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
"Kod nas se Bogosluženje nikada ne služi bez svetiljki", govorio je učitelj Crkve Tertulijan, "ali ih mi ne koristimo samo da bismo razgonili noćnu tamu, - jer Liturgiju služimo pri dnevnoj svetlosti, već radi toga da bismo pomoću njih izobrazili Hrista – nesotvorenu svetlost, bez koje bismo i u sred bela dana lutali u mraku".
Simboličko značenje sveća, svećnjaka, kandila i svetlosti u crkvi.
Svetlost u pravoslavnoj crkvi izobražava nebesku Božansku svetlost. Ona takođe označava i Hrista kao Svetlost svetu, Svetlost od Svetlosti, Svetlost istinsku, Koja prosvećuje svakog čoveka, koji dolazi u svet.
Spoljna svetlost je puštana u unutrašnjost crkve samo kao odraz nematerijalne svetlosti, i to u veoma ograničenoj količini.
Svetlost u užem smislu u crkvenom poimanju predstavlja samo Božansku svetlost, Hristovu svetlost, svetlost budućeg života u Carstvu Božijem. Time je određen i karakter unutrašnjeg osvetljenja crkve. Ulje, kao i vosak, takođe označava čistotu i iskrenost čoveka u njegovom poklonjenju Bogu. Ali ulje ima i svoje posebno značenje. Jelej je ulje plodova maslinovog drveća, maslina. Gospod je još u Starom Zavetu naredio Mojsiju da kao žrtvu Bogu prinosi čisti jelej bez taloga.
Kandilo, koje visi ispred ikone, simbolizuje drevni ognjeni stub, koji je po noći izveo Izrailj. Sveće, koje gore na svećnjaku, postavljene oko kandila, podsećaju onoga koji se moli na kupinu, trnov grm, koji je goreo, ali nije izgoreo, i u kome se Bog javio Mojsiju.
Kupina, koja je gorela a nije sagorevala je posebno bila praobraz Majke Božije. Sveće, koje su postavljene po pravilnim krugovima, označavaju kola koja su uznela svetog Iliju, a sami krugovi izobražavaju točkove tih kola.
Paljenje sveća u crkvi je posebno delo, koje je tesno povezano sa pojanjem pesama i sveštenodejstvima. Na svakodnevnim Bogosluženjima, kada se u svim molitvama izražava samo jedno: pokajanje, skrušenost i tuga zbog grehova, i osvetljenje je minimalno: ponegde gori usamljena sveća ili kandilo.
Kada se sveće pale?
- Sveće palimo u hramovima u spomen svetitelja i ugodnika Božjih i ištemo njihovo molitveno posredovanje, za nas i naše bližnje, pred Prestolom Božjim. Sveće palimo u hramovima i za sebe i za svoje bližnje, žive i upokojene, i sa molitvom Bogu za zdravlje i spasenje nas, naših živih ukućana, srodnika, prijatelja, itd, kaže protojerej Milan Ristivojčević i nastavlja:
- Takođe, sveće palimo za upokojenje duša dragih nam upokojenih. Pritom, treba da vodimo računa da paljenjem sveća ne remetimo tok bogosluženja, da ne odvraćamo pažnju drugih i samih sebe od sadržaja i toka bogosluženja. Najbolje je da u hram dođemo pre početka bogosluženja da bismo upalili sveće, molitveno se setili onih za koje sveće prislužujemo, a potom aktivno, neometani i ne ometajući druge, učestvovali u bogosluženju.
- Sveće i kandila palimo i u svojim domovima, o krsnoj slavi, o praznicima, u toku vršenja molitvenog pravila. Palimo ih prilikom upokojenja naših bližnjih, kao i na grobovima naših upokojenih srodnika, prijatelja, poznanika... Osim što su simvoli večne božanske svetlosti, sveće i kandila su i naša žrtva na blagougodni miris Gospodu, pa treba nastojati da oni budu od prirodnog materijala (sveće od čistoga pčelinjeg voska, a kandila sa prirodnim maslinovim uljem). Sveće je poželjno paliti svaku pojedinačno za svako ime, a njihova veličina uopšte nije bitna.
Pravilno paljenje?
Kad god palimo sveću (slavsku, božićnu, vaskršnju, za zdravlje živih ili za pokoj duša umrlih), pre nego je upalimo obavezno treb da se pomolimo Bogu, direktno ili preko Svetog u čiju uspomenu ovu žrtvu prinosimo.
Pre nego je upalimo prekrstimo se i poljubimo sveću, na taj način iskazujući ljubav i poštovanje.
- Svakoj upaljenoj sveći prethodi, dakle, molitva Bogu, potsećanje na ličnost kojoj sveću namenjujemo, obično celivanje sveće i paljenje. A to da li ćemo upaliti manju ili veću sveću, da li ćemo upaliti samo jednu sveću i pomoliti se Bogu za celu našu porodicu ili sve upokojene srodnike i prijatelje, ili pak svakome ponaosob, zavisi često i od naših mogućnosti ili prostora u kome se sveće prislužuju, kaže otac Dušan.
Gde za žive, a gde za mrtve?
Često vernici pitaju gde se pale sveće za "žive",a gde za "mrtve". To pitanje Crkva je odredila rečima „Svi su živi i svi su jedno u Hristu Isusu“. To znači da nema razlike gde ćemo paliti sveće za zdravlje i spasenje,a gde za upokojene, jer nema mrtvih u Gospodu.
- Uobičajeno je i to nije pogrešna praksa, da se na gornjim čiracima pali za zdravlje i spasenje bližnjih, a na onim donjim, za pokoj duša-objašnjava Nikolić.
Preporuka je da se uzimaju sveće od od čistog voska. Bolje je upaliti jednu voštanicu za sve, nego više parafinskih sveća za svakog za koja se molimo.
(N portal)
OVO IME JE STARO I IMA PREJAKO ZNAČENJE: Nosila ga je najveća srpska HEROINA
Veruje se da je ovo ime nastalo od imena Milica, a muški oblik ovog imena je Milunko
Ovo je kameni beleg donet sa Kajmakčalana na Suvobor: Mala crkva velikog imena čuva srpsku istoriju i sećanje na velike junake (FOTO)
Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kameni beleg donet sa Kajmakčalana – simbola herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Znak je podignut kod Hrama Hristovog Vaskrsenja u slavu i čast predaka koji su položili živote na Solunskom frontu.
Biljana i Miloš tri meseca spremali svadbu, a jedna stvar im najteže pala: Sezona velikih srpskih veselja u punom jeku - dok ne kažu "da" mladenci imaju pune ruke posla
Duboko smo zakoračili u sezonu jesenjih svadbi, a kako kažu brojni mladenci, danas je organizacija venčanja znatno zahtevnija nego ranije. Upravo venčani Biljana i Miloš Radovanović iz Ljubića kažu da je sama organizacija složena, jer je potrebno uskladiti tradicionalno i moderno.
DANAS SLAVIMO SVETOG PROROKA MOJSIJA BOGOVIDCA: Ujutru rano, za zdravlje porodice, obavezno ispoštujte jedan običaj
Mojsije se rodio u Egiptu oko 1300. godine pre Hrista. Upokojio se na granici Obećane zemlje u 120. godini ovozemaljskog života.
PAZITE NA OVE GREŠKE: "To nije u duhu našeg jezika"
Srbi su naveli najgore pravopisne greške.
Komentari(0)