Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
U letnjim danima, kada su dani dugi i puni posla, a noći tihe i tople, naši stari su nalazili znakove ne u onome što je glasno – već u svetlu. Posebno se uoči velikih praznika, kao što su Petrovdanske i Gospojinske noći, palila sveća da izgori do kraja. Ali nije bilo svejedno kako gori. Ako ne kaplje, ako plamen stoji pravo – to je bio dobar znak. Ako se vosak slije u jednoj kaplji, ako plamen zadrhti bez vetra – to se nije uzimalo zdravo za gotovo.
Plamen kao ogledalo doma
Starije žene su znale da gledaju u plamen kao u prozor. Posmatrale su kako gori, gde vosak ide, da li se čuje tiho pucketanje. Verovalo se da plamen koji gori pravo, bez pokreta – znači da kuća ima mir. Ako se, međutim, plamen savija ulevo, a vosak krene da curi niz sveću – „neko još nosi reč koja nije legla.“
Zašto je važno da vosak ne kapne
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Možda vas zanima:
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Ritual bez reči – samo svetlo i misao
Sveća se palila uveče, pred spavanje. Nije bilo molitve, niti razgovora. Samo svetlost. Najčešće su je palile žene, ćutke, uz čašu vode ili list zdravca. Gledale su kako gori, i znale: ako se vosak ne pokrene – „noć je prošla čista.“
Danas – svetlo je ostalo, ali plamen više ne gledamo
Možda palimo sveće zbog struje, ukrasa, atmosfere. Ali i dalje, kad plamen stane pravo, kad svetlost postane jedina stvar koja se pomera u sobi – nešto u nama zna da se tada gleda istina.
Jer kako su govorile žene koje su palile svetlo pred praznik:
„Ne pitaj šta je sveća rekla. Pitaj da li je ćutala do kraja.“
Kada sunce stane nad kućom: Verovanje da dan uoči Petrovdana nosi znak onome ko ne traži ništa
U srpskoj narodnoj tradiciji, dan pred Petrovdanski post i praznik bio je vreme kada se ne traži, ne planira i ne govori unapred. Ako tada sunce zastane nad kućom – govorilo se da dolazi znak za onog ko ćuti.
Znakovi Boga u biljkama: Kako letnje bilje u narodnom verovanju otkriva prisustvo božanskog
U srpskoj narodnoj tradiciji, mnoge letnje biljke nisu se brale samo za lek – već i kao znakovi. Verovalo se da kroz njih govori ono što se ne vidi: božanska volja, opomena, blagoslov ili tiha potvrda da je čovek na pravom putu.
Jelen kao vodič duše: Predanja o životinji koja prati pokojnika kroz šumu ka svetlosti
U narodnom predanju Srbije, jelen nije bio samo plemenita zver. Verovalo se da se pred smrt, posebno kod „mirnih ljudi“, može pojaviti jelen – da im pokaže put kroz tamu i odvede ih tamo gde duša treba da ode.
Sveća koja ne kaplje – znak ili opomena: Letnji običaj posmatranja plamena uoči velikih praznika
U danima pred Petrovdanski i Gospojinski praznik, palila se sveća koja je morala da gori bez kapljanja. Ako plamen krene da titra, a vosak krene niz stranu – verovalo se da dom ima nerečenu reč. Ako sveća izgori čisto – zna se da tišina nije ostavila teret.
Koren kantariona ne nosi se u torbi kad dan traje više od deset sati
Iako se kantarion koristi kao lek, narodna verovanja kažu da leti, kad je dan najduži, ne treba nositi svež koren uz telo. Tada, verovalo se, biljka više ne leči – već počinje da uzima ono što nije njeno.
Komentari(0)