U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
U tradicionalnim kućama širom Srbije, svetlost sveće bila je više od običnog plamena. Sveća je označavala granicu između svetova – između živih i nevidljivih. Kada bi se sveća sama ugasila, bez vetra ili vidljivog razloga, stari su verovali da to nije slučajnost. Takav trenutak tumačio se kao znak da je nevidljivi gost došao u kuću.
Sveća nije bila samo svetlo – već čuvar doma
U seoskim domaćinstvima, posebno u brdskim krajevima, sveća je gorela za zaštitu kuće, ne samo za osvetljenje.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Možda vas zanima:
NARODNA VEROVANJA: Evo kako su naši preci tumačili određene pojave - pogledajte šta donosi sreću, a šta nesreću
Za pojave koje nagoveštavaju buduće događaje, prema narodnim verovanjima, i danas se može čuti.
ZNATE LI KAKO SE PRAVILNO PALI SVEĆA? Mnogi prave veliku grešku
Sveće i kandila sa uljem su se upotrebljavali u crkvama još u davno vreme.
Ljudi nisu tražili racionalno objašnjenje.
Već su znali: to nije dobro. Treba paziti.
Kako su domaćini reagovali kada se sveća sama ugasi
Kada bi se to dogodilo, običaj je nalagao da se sveća ne pali odmah na istom mestu.
Najpre bi domaćin ili domaćica tiho rekla:
„Dobro došao, ali ostani samo koliko treba.“
Potom bi:
- ugaslu sveću sklonili sa stola,
- zapalili novu na drugoj strani kuće,
- i ostavili je da gori tiho, bez pompe.
Ako se sveća ugasila tri puta zaredom, verovalo se da gost traži nešto više – često se tada palila sveća za pokojne i šaputala molitva.
Zašto se verovalo da dolaze nevidljivi gosti
Stari Srbi su verovali da duše preminulih, ali i bića iz narodnih predanja – vetrenjaci, nevidljivi čuvari doma, čak i neželjeni duhovi – traže svetlost da bi se orijentisali.
Kada naiđu na zapaljenu sveću, mogli bi zatražiti mesto – ali ako naiđu na pažnju domaćina, odlazili bi mirno.
Pojava ugašene sveće bez vidljivog uzroka bila je upozorenje: nešto traži da bude primećeno.
Šta se dalje preduzimalo
Posle ovakvog događaja, ukućani su vodili računa:
- Kuća bi ostajala tiha do zore,
- Deca nisu smela da trče ili viču,
- Nije se iznosila voda iz kuće dok ne svane dan,
- Nije se ostavljala stolica prazna za stolom.
Sledećeg dana obično bi domaćica obavila kratak obred: iznošenje hleba ili vode za pokojne ispod voćke u dvorištu.
Danas – znak koji možda i dalje osećamo
Iako danas većina sveće koristi samo za romantičnu atmosferu, i dalje, kad plamen zatreperi ili nestane bez razloga, ljudi na trenutak zastanu.
Možda u savremenom svetu nema mesta za duhove.
Ali ima mesta za osećaj.
A stari su znali:
„Kad plamen padne sam, nije ostao bez daha. Ostao je bez mesta.“
Krstonoša ne stari: Običaj koji nosi i leči
Krstonoše su više od nosilaca ikona — one su čuvari običaja, predanja i zajedničke molitve. U mnogim selima Srbije, još uvek postoji nepokidana nit između naroda i svetih litija koje se vekovima obnavljaju, bez prekida.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Komentari(0)