Crkva nedvosmisleno nalaže obeležavanje krsne slave u teškim okolnostima
U znak žalosti za mrtvima, u našem narodu običaj je da članovi porodice nose crninu posle smrti najbližih.
Crnina i vreme posle sahrane
U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crnu odeću. Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. To se nosi godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
Možda vas zanima:
PRAVILA PONAŠANJA U CRKVI: Ovih 14 stavki treba da ispunite, a evo šta prestavlja greh
Prema pisanju stranice manastira Jovanje, pravi smisao vaš odlazak u Crkvu imaće tek kada ispunite ovih 14 pravila.
ZABRANJENI SRPSKI OBIČAJI – Ritualne prakse koje su crkva i vlasti pokušale da izbrišu
Mnogi srpski običaji potiču iz davnih vremena, ali neki su toliko neobični i mistični da su vekovima bili zabranjivani. Od obreda zazivanja kiše do rituala zaštite od vampira, otkrivamo prakse koje su opstale uprkos crkvenim i državnim pokušajima da ih ugase.
Danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek.
Shutterstock
Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša naših umrlih srodnika.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
ŠTA JE "ŽIVA VATRA": Kako su Srbi nekada ritualno palili vatru bez šibica i zašto se verovalo da ima isceliteljsku moć?
U prošlosti, širom Srbije, postojao je običaj ritualnog paljenja "žive vatre" bez korišćenja šibica ili kresiva, posebno tokom velikih praznika poput Đurđevdana, Ivanjdana ili Petrovdana. Ovaj ritual je imao mnogo dublju svrhu od pukog grejanja ili svetlosti – narod je verovao da ova vatra poseduje moć da leči, štiti i donosi blagostanje.
Komentari(0)