"NE PALITE CIGARU I NE NOSITE VEŠTAČKO CVEĆE": Otac Predrag rešio sve nedoumice vernika vezane za zadušnice - prisetio se i mudrih reči patrijarha Pavla
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici su u subotu obeležili letnje Zadušnice, koje se nazivaju i Duhovske. Vernici prilikom izlaska na groblje čine mnoge stvari za koje veruju da su stari običaji, međutim, prave veliku grešku.
Otac Predrag Popović svojevremeno je podsetio vernike na ovaj značajan dan i običaje koji prate Zadušnice.
- Jako važna stvar jeste da ne palite cigaretu tamo na grobu, nego da zapalite kadionicu. Ako nemate kadionicu, potražite na grobu, nekom pored ima kadionica sigurno, pozajmite kadionicu - rekao otac Popović i dodaje:
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
Možda vas zanima:
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Gde greši srpski narod kad obeležava zadušnice? Sveštenik kaže da često imamo pogrešna uverenja kad idemo na groblje
Zadušnice su dan koji je određen da se snažnije i jasnije posvećemo mrtvim pokojnicima
- Često puta me ljudi pitaju: "Da li oče smem da pričam tako sa pokojnima, da mu kažem?" Zašto da ne. Mi ne verujemo u večnu smrt, već verujemo u vaskrsenje i nema ničeg lošeg da kažemo, eto i šta ima novo i da ispričamo i tako dalje. Starajmo se, malo poplevite tamo, zalijte cveće ako ima, nemojte da nosite plastične sveće i vence.
Prema njegovim rečima Patrijarh Pavle je dekretom zabranio i za sahrane i za parastose nošenje plastičnog cveća.
- Prvo to je plastika, ona izbledi, bude ružna, to se posle baci, to ne može da truli, to se vuče. Mi smo ljudi prolazni, trebamo kupovati cveće, obično, kad idemo na grob, ali to domaćice treba da imaju u svojim baštama, pa malo naberu tih jesenjih ruža, ruzmarina i tako dalje, i odnesu na grob. Ali nema veze, ako živite u stanu, pa ne možete, kupite malo cveća, odnesite tamo, to cveće će da uvene. I mi venemo sve to je prolazno, to i govori o tome da je bez Boga život prolazan - naglasio je otac i nastavio:
- Ponesite vino i žito, ako vidite sveštenika na groblju pozovite ga da očita molitvu, pomolite se i prekrstite. Posle možete da se poslužite, neko ponese sokove i kafu, neko malo voća. Nemojte na groblju praviti cirkus, gozbe i ručkove. Gledajmo da uvek budemo dostojni i dostojanstveni i da vodimo računa da ne zaboravimo te koji su nama ostavili prezime, krsnu slavu, kuću, imanje i svaku dobru vrlinu - zaključio je otac Predrag Popović.
(Kurir)
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)