DA LI STE ČULI ZA ERSKI HUMOR Duhovitost stanovnika Zlatibora našla se i na listi nematerijalne kulturne baštine
Surovi uslovi života i neprestena borba za preživljavanje uticali su na oblikovanje karaktera i mentaliteta ljudi iz zlatiborske regije. Njihov eseo duh oblikovao je jedinstven smisao za humor, kao oblik odbrane od svakodnevnih problema.
Erski humor je forma usmene književnosti koja je karakteristična za područje Zlatiborskog okruga i predstavlja specifičan način šaljivog odnosa prema stvarnosti. Prisutan je u svakodnevnoj komunikaciji i šalama među stanovištvom, a prepoznaje se i u mnogim književnim rodovima i vrstama.
Primeri savremenog erskog humora
Možda vas zanima:
Baka Milja sa Zlatibora preživela udar groma: KAD SU VIDELI ŠTA RADI U SANITETU, lekari su bili fascinirani (FOTO)
"Da nam struja svima sija, da ne bude restrikcija"
IMA NEŠTO ŠTO JE IZDVAJA U CELOM SVETU Stopića pećina bogatija za 60 metara novih staza koje vode do Sale sa bigrenim loncima
Postala je pravi speleološki biser Srbije:
Možda vas zanima:
Baka Milja sa Zlatibora preživela udar groma: KAD SU VIDELI ŠTA RADI U SANITETU, lekari su bili fascinirani (FOTO)
"Da nam struja svima sija, da ne bude restrikcija"
IMA NEŠTO ŠTO JE IZDVAJA U CELOM SVETU Stopića pećina bogatija za 60 metara novih staza koje vode do Sale sa bigrenim loncima
Postala je pravi speleološki biser Srbije:
Možda vas zanima:
Baka Milja sa Zlatibora preživela udar groma: KAD SU VIDELI ŠTA RADI U SANITETU, lekari su bili fascinirani (FOTO)
"Da nam struja svima sija, da ne bude restrikcija"
IMA NEŠTO ŠTO JE IZDVAJA U CELOM SVETU Stopića pećina bogatija za 60 metara novih staza koje vode do Sale sa bigrenim loncima
Postala je pravi speleološki biser Srbije:
Možda vas zanima:
Baka Milja sa Zlatibora preživela udar groma: KAD SU VIDELI ŠTA RADI U SANITETU, lekari su bili fascinirani (FOTO)
"Da nam struja svima sija, da ne bude restrikcija"
IMA NEŠTO ŠTO JE IZDVAJA U CELOM SVETU Stopića pećina bogatija za 60 metara novih staza koje vode do Sale sa bigrenim loncima
Postala je pravi speleološki biser Srbije:
Posle mesec dana provedenih na Zlatiboru, gde je došla, da pomoću čuvenog tretmana "Čigota" skine koji kilogram, jedna Užičanka se telefonom javi mužu:
- Dragi, toliko sam srećna. Za mesec dana izgubila sam trećinu svoje kilaže. Reci mi, mili, koliko još da ostanem?
- Ostani, dušo, još dva meseca.
U samoposluzi
Boraveći na Partizanskim Vodama, grupa nemačkih turista poseti jednoga dana samoposlugu „Ineks”. Gosti su dugo razgledali robu u rafovima, ali je očigledno bilo da nisu mogli pronaći ono što su tražili. Konačno, jedan od njih priđe priučenom prodavcu Radovanu i upita ga:
- Sprehenzi dojč?
- Ja mislim, da to nemamo, ali za svaki slučaj pitaj Žiku.
Pitalice
Čime se Zlatiborci greju a počinje na Z?
Čega se Zlatiborac najviše plaši a počinje sa slovom D?
Odgovor: Dumre
Zašto u Čajetini niko ne koristi žmigavac?
Odgovor: Zato što svi znaju gde ko stanuje i gde je krenuo.
"Ruganje pokojnicima": Otac Predrag istakao 1 običaj koji Srbi praktikuju na sahrani, a zapravo nije u skladu sa crkvom
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Uroš Predić i njegovi zapisi o srpskom selu: delo slikara koji je pisao kao hroničar
Iako je najpoznatiji kao slikar koji je oslikao lice srpskog naroda, Uroš Predić je iza sebe ostavio i pisane tragove o svakodnevici, verovanjima i običajima sela iz kojih je crpeo inspiraciju. Njegovi zapisi iz Orlovata i Banata, danas sačuvani u beleškama, pisamima i memoarima, prava su književnost u zrnima.
Izrada gajdi u selu Kamenica kod Knjaževca: poslednji čuvar zvuka starog Istoka
Na obroncima Stare planine, u selu Kamenica nadomak Knjaževca, još uvek postoji radionica u kojoj nastaju gajde – tradicionalni duvački instrument koji je vekovima bio pratnja svadbi, praznika i pastirskih priča. Sve se pravi ručno, od prirodnih materijala, bez šablona i mašina.
Paljenje strnjike uz pesmu i vino: zaboravljeni prolećni običaj iz sela Guberevac kod Rekovca
U Levču, između Jagodine i Kragujevca, nekada je proleće započinjalo paljenjem strnjike – ali ne kao danas, u tišini i opasnosti, već kao ritual sa pesmom, rakijom i okupljanjem sela. U selu Guberevac, ovaj običaj je bio znak da se zemlja čisti ne samo od korova, već i od zlih sila.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Komentari(0)