Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
“Ne gledaj mesec kroz staklo – gledaće on tebe.” Ova tiha zabrana, zabeležena u starim srpskim predanjima, ukazuje na verovanje da posmatranje meseca kroz prozor ili staklenu površinu donosi nemir, bolest, pa čak i ludilo. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovo verovanje ima korene u drevnom pogledu na mesec kao kapiju između svetova – svetla koje ne greje, već osvetljava ono nevidljivo. U kombinaciji sa staklom, koje je u narodnoj religiji “hladno ogledalo”, nastaje simbolički otvor – prolaz kroz koji nešto može da uđe.
Mesec kao nestabilna svetlost i duhovni znak
Za razliku od sunca, koje je simbol života i jasnoće, mesec je uvek bio povezan sa snovima, nepostojanošću, plodnim silama – ali i nestvarnim. Njegova promenljivost se tumačila kao znak duhovne nestabilnosti. Gledanje u mesec, naročito kad je pun, nije samo estetski čin – već pokušaj da se dodirne nepoznato.
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Možda vas zanima:
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Kad petao zapeva: Zašto je njegov glas granica između svetova
U srpskom narodnom verovanju, petao ne budi samo ljude – on tera demone i označava povratak svetlosti
Staklo kao "hladno ogledalo"
U srpskom narodnom predanju, ogledala su nosioci duše – zato se u kući prekrivaju krpama kad neko umre. Staklo na prozoru ima sličnu funkciju: ono je granica između unutrašnjeg i spoljnog sveta. Kada se pogleda mesec kroz staklo, verovalo se da duša ne vidi pravo svetlo, već “lažno” – i da to otvara prostor za uticaj sila koje se ne bi smele dozivati.
Čajkanovićevo tumačenje mesečevog svetla
Veselin Čajkanović u svojim radovima tumači mesečinu kao “svetlo duša” – i ukazuje da su mnogi rituali u vezi sa mrtvima vezani za noć i puni mesec. Gledanje u mesečinu, naročito kroz prozor, u tišini, smatralo se opasnim jer čovek može da “zazove svoje ogledalo” – odnosno, da otvori komunikaciju sa duhovnim svetom, bez zaštite.
Zabrane, simptomi i tihi gestovi
U nekim krajevima, deci se zabranjivalo da stoje na prozoru za vreme punog meseca – da “ne izgube pamet”. Verovalo se da mesec “vuče” kroz oči, da donosi nesanicu, snove bez kraja, pa čak i mesečarenje. Ako se neko oseća čudno posle gledanja u mesec kroz prozor, preporučivalo se pranje lica vodom u kojoj je stajao bosiljak.
Danas – poezija umesto straha
Iako je verovanje gotovo nestalo iz svakodnevne upotrebe, ostalo je u jeziku, pesništvu i simbolici. Mesečina na prozoru i dalje se doživljava kao tiha magija, a prozor u noći zrači nekom mitskom tišinom. Ipak, duboko u sećanju naroda, ostaje znak opreza – ne zato što mesec preti, već zato što noć uvek vidi više nego što bi smela.
KOJE LAŽI SU NAJOPASNIJE? Otac Evgenije otkriva kako da ih prepoznate iako ih ne čujete
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve Evgenije Murzin podseća da duhovno učenje svetih otaca razotkriva suptilnu, ali pogubnu formu greha – laž mišlju.
Jedna rečenica patrijarha Pavla promenila je život mnogima
Prošlo je 16 godina otkako se upokojio patrijarh Pavle, ali njegove reči i dalje osvetljavaju put mnogima. U vremenu kada su istinske vrednosti potisnute površnim moralom i prekomernom potrošnjom, ljudi sve češće traže smisao u njegovim besedama.
KAKO SE PRAVILNO PIŠE: "PODSETNIK" ili "POTSETNIK"? Rešite nedoumicu
Mnogi ne znaju kako se pravilno piše ova reč.
Slavimo Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu: CRVENO JE SLOVO, a ovo su običaji koji moraju da se ispoštuju
Današnji praznik je posvećen caru Konstantinu i carici Jeleni
Ovo ime je godinama unazad popularno: Dečaci koji ga nose su rođeni da vladaju
Doduše, prema nekim navodima ovo ime je moglo da se prevede kao "slabić"
Komentari(0)