Zašto se ne sme gledati mesec kroz staklo? Srpsko verovanje koje skriva strah od duhovnog ogledanja
Kako je mesečina postala portal drugog sveta, a prozor mesto nesanice i bolesti
“Ne gledaj mesec kroz staklo – gledaće on tebe.” Ova tiha zabrana, zabeležena u starim srpskim predanjima, ukazuje na verovanje da posmatranje meseca kroz prozor ili staklenu površinu donosi nemir, bolest, pa čak i ludilo. Prema Veselinu Čajkanoviću, ovo verovanje ima korene u drevnom pogledu na mesec kao kapiju između svetova – svetla koje ne greje, već osvetljava ono nevidljivo. U kombinaciji sa staklom, koje je u narodnoj religiji “hladno ogledalo”, nastaje simbolički otvor – prolaz kroz koji nešto može da uđe.
Mesec kao nestabilna svetlost i duhovni znak
Za razliku od sunca, koje je simbol života i jasnoće, mesec je uvek bio povezan sa snovima, nepostojanošću, plodnim silama – ali i nestvarnim. Njegova promenljivost se tumačila kao znak duhovne nestabilnosti. Gledanje u mesec, naročito kad je pun, nije samo estetski čin – već pokušaj da se dodirne nepoznato.
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Možda vas zanima:
Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju
U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.
Ne zatvaraj vrata odmah: Zašto se soba u kojoj je neko umro ostavljala otvorena sedam dana
Drevni običaj otvaranja prostora za dušu – da ne ostane zarobljena među zidovima
Staklo kao "hladno ogledalo"
U srpskom narodnom predanju, ogledala su nosioci duše – zato se u kući prekrivaju krpama kad neko umre. Staklo na prozoru ima sličnu funkciju: ono je granica između unutrašnjeg i spoljnog sveta. Kada se pogleda mesec kroz staklo, verovalo se da duša ne vidi pravo svetlo, već “lažno” – i da to otvara prostor za uticaj sila koje se ne bi smele dozivati.
Čajkanovićevo tumačenje mesečevog svetla
Veselin Čajkanović u svojim radovima tumači mesečinu kao “svetlo duša” – i ukazuje da su mnogi rituali u vezi sa mrtvima vezani za noć i puni mesec. Gledanje u mesečinu, naročito kroz prozor, u tišini, smatralo se opasnim jer čovek može da “zazove svoje ogledalo” – odnosno, da otvori komunikaciju sa duhovnim svetom, bez zaštite.
Zabrane, simptomi i tihi gestovi
U nekim krajevima, deci se zabranjivalo da stoje na prozoru za vreme punog meseca – da “ne izgube pamet”. Verovalo se da mesec “vuče” kroz oči, da donosi nesanicu, snove bez kraja, pa čak i mesečarenje. Ako se neko oseća čudno posle gledanja u mesec kroz prozor, preporučivalo se pranje lica vodom u kojoj je stajao bosiljak.
Danas – poezija umesto straha
Iako je verovanje gotovo nestalo iz svakodnevne upotrebe, ostalo je u jeziku, pesništvu i simbolici. Mesečina na prozoru i dalje se doživljava kao tiha magija, a prozor u noći zrači nekom mitskom tišinom. Ipak, duboko u sećanju naroda, ostaje znak opreza – ne zato što mesec preti, već zato što noć uvek vidi više nego što bi smela.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)