Zoran Radmilović zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih majstora glume u Srbiji. Njegov rad i danas inspiriše i oduševljava publiku svih generacija, a posebno se pamti po brojnim ostvarenjima u legendarnom Ateljeu 212.
U pozorištu Atelje 212, Radmilović je tumačio lik Radovana III čak 299 puta, što mu je donelo epitet pravog kralja humora i improvizacije. NJegova energija i kreativnost ostavile su dubok trag u srpskoj teatarskoj istoriji, a posebno su ostale upamćene njegove saradnje sa glumicom Mirom Banjac.
Mira Banjac je jednom prilikom za medije otkrila neobičnu stranu Radmilovića, koju mnogi nisu poznavali. Prema njenim rečima, on nije bio onaj isti čovek kojeg publika vidi na sceni.
- Zoran je bio jedan remorker, a mi smo bili ti koji smo za tim tegljačem išli. Privatno, Zoran nije bio čovek koga ste gledali na sceni. Privatno je bio mizantrop, nije voleo ljude. Veoma povučen, nije hteo da rasipa taj svoj duh, verovatno je sve to čuvao za scenu, koja mu je značila ceo život. To je ono što je obeležilo Atelje. On je u stvari znak Ateljea 212 i to je nešto što u našoj duši i našim srcima ostaje dok smo živi, prisetila se glumica.
Možda vas zanima:
Kako je Zoran Radmilović spašavao kolege na sceni: Malo poznate anegdote legendarnog srpskog glumca
Otkrijte duhovite i dirljive trenutke kada je čuveni glumac svojom improvizacijom spasavao predstave i kolege u nezgodnim situacijama
Domaće krofne po starinskom receptu Mire Banjac: Recept generacijama kruži u njenoj porodici, vredi probati
Možete ih napraviti ne samo u posebnim prilikama već i u onim danima kada želite da se podsetite detinjstva.
Možda vas zanima:
Kako je Zoran Radmilović spašavao kolege na sceni: Malo poznate anegdote legendarnog srpskog glumca
Otkrijte duhovite i dirljive trenutke kada je čuveni glumac svojom improvizacijom spasavao predstave i kolege u nezgodnim situacijama
Domaće krofne po starinskom receptu Mire Banjac: Recept generacijama kruži u njenoj porodici, vredi probati
Možete ih napraviti ne samo u posebnim prilikama već i u onim danima kada želite da se podsetite detinjstva.
Možda vas zanima:
Kako je Zoran Radmilović spašavao kolege na sceni: Malo poznate anegdote legendarnog srpskog glumca
Otkrijte duhovite i dirljive trenutke kada je čuveni glumac svojom improvizacijom spasavao predstave i kolege u nezgodnim situacijama
Domaće krofne po starinskom receptu Mire Banjac: Recept generacijama kruži u njenoj porodici, vredi probati
Možete ih napraviti ne samo u posebnim prilikama već i u onim danima kada želite da se podsetite detinjstva.
Zoran Radmilović bio je u braku sa Dinom, sa kojom je imao ćerku Anu. Porodični život držao je daleko od očiju javnosti, fokusirajući se na svoju umetnost i scenu koja mu je bila svetinja.
Radmilović je preminuo 21. jula 1985. godine. NJegovo telo je kremirano, a urna sa njegovim posmrtnim ostacima nalazi se u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, kao večna uspomena na velikana srpskog glumišta.
MIRA O RADMILOVIĆU: Bio je mizantrop, nije voleo ljude
Zoran Radmilović zauvek će ostati upamćen kao jedan od najvećih majstora glume u Srbiji. Njegov rad i danas inspiriše i oduševljava publiku svih generacija, a posebno se pamti po brojnim ostvarenjima u legendarnom Ateljeu 212.
Stari svadbeni običaji u Srbiji – kako se kitila mlada i šta je značilo pogađanje
Svadbe u staroj Srbiji nisu bile samo veselje, već čitav niz obreda i običaja koji su imali duboko značenje. Od kićenja mlade do pogađanja miraza, svaki korak bio je simbol zajedništva, plodnosti i nove sreće.
Starinski nakit i amajlije u Srbiji – kako su se ljudi štitili od uroka i zlih sila
Pre nego što je nakit postao modni detalj, on je u srpskoj tradiciji imao prvenstveno zaštitnu ulogu. Pravili su ga od srebra, kosti, drveta ili tkanine, a verovalo se da svaki predmet nosi posebnu moć.
Zaboravljeni zanat: Kako su majstori pravili opanke od svinjske kože i zašto su važili za najsrećniju obuću
Opanak je vekovima bio osnovna obuća u Srbiji. Iako ga danas uglavnom poznajemo kroz folklorne ansamble i muzeje, nekada je bio svakodnevni pratilac i običnog čoveka i ratnika. Posebno su bili cenjeni opanci od svinjske kože, koji su važili za najtrajnije i imali su svoje mesto u narodnim verovanjima.
Dren u srpskoj tradiciji – simbol zdravlja, snage i dugovečnosti
„Zdrav kao dren“ – izreka koju i danas često čujemo potiče iz davnih vremena, kada je ova biljka imala posebno mesto u narodnim običajima. Dren nije bio samo drvo, već znak zdravlja, moći i zaštite.
Komentari(0)