Ko su bili Vetrenjaci: Nevidljiva bića iz srpskih planina koja su donosila bolest, šapat i inspiraciju

Kiza R

18:00

Kultura 0

U narodnim verovanjima srpskog naroda, posebno u planinskim krajevima, verovalo se da kroz vetar prolaze nevidljiva bića – Vetrenjaci. Oni nisu ni dobri ni zli, ali njihov dah može doneti i pesmu i ludilo.

Homolje
Shutterstock

Kad se vetar „zaleti niz planinu“ i ponese list, miris i tihu jezu – naši stari nisu mislili da je to samo vreme. Verovalo se da vetar nosi vetrenjake – duhove koji ne govore, ali znaju. U predanju iz Stare planine, Tare, Golije i Homolja, vetrenjaci su bili nevidljiva bića koja šapuću pesnicima, ulaze u snove bolesnika, i lutaju preko granica svetova. Ponekad donesu dar, ponekad zanesu čoveka „da više ne zna gde je krenuo“.

Vetrenjak – biće koje niko ne vidi, ali svi osećaju

Vetrenjaci nisu bogovi, ni demoni. Po opisu koji prenosi Veselin Čajkanović, oni su ostaci starog, predhrišćanskog sveta, duhovi prirode, lutalice bez tela, povezani sa vetrom koji menja naglo pravac, šumi u zoru ili stane bez najave.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

U narodnim pričama, Vetrenjak:

  • nosi snove,
  • ulazi kroz kosu,
  • šapuće „iza leve plećke“,
  • prati usamljene putnike po planini.

Kako se prepoznaje prisustvo vetrenjaka?

Stariji su znali da kažu: – „Ako vetar dune iz tri pravca u isto vreme – ne idi dalje, vetrenjaci su na putu.“

Verovalo se da vetrenjak:

  • dolazi sa naglom ježinom po koži bez razloga,
  • donosi pesmu pesnicima „koju sami nisu izmislili“,
  • može izazvati ludilo ako se ne zaštitiš na vreme.

Zato se vetar u zoru, posebno u planinskim selima, dočekivao u tišini, a dete se nije puštalo da trči po livadi dok „vetar još nije progledao“.

Zaštita od vetrenjaka: tišina, marama i crveni konac

Da vetrenjak „ne uđe“, žene su:

  • vezivale maramu čvrsto oko čela,
  • stavlja crveni konac na desno zapešće,
  • ćutale u vetru – jer se verovalo da vetrenjak pamti reči i može da ih vrati kad najmanje želiš.

Ako neko „zanese glavom“ posle jakog vetra, govorilo se:
“Udario ga vetrenjak.”

Tada se lečilo „vetrobranom“ – čajem od pelina, kadulje i zdravca, uz obavezno ćutanje.

Vetrenjak kao inspiracija: kad pesma dođe sama

Nije vetrenjak bio samo pretnja. U selima oko Zaječara i Pirota, verovalo se da pesnici, guslari i „oni što govore lepo“ dobijaju svoje darove kada ih vetrenjak dotakne. Zato su neki ljudi „nosili pero u kapi“ – da vetrenjak „vidi da je pesma dobrodošla“.

Čajkanović navodi i primere gde slep guslar „nije znao note, ali mu pesma uđe kroz vetar“.
U tim krajevima, pesma se ne piše – ona se čuje u vetru.

Gde se još pamti verovanje o vetrenjacima?

U starijim domaćinstvima na Tupižnici, Goliji, Suvoj planini, pa i na Pešteru, starije žene još uvek znaju da upozore: – “Ne idi sad, vetar nosi nepoznato.”
– “Vetar sa šume nosi više od lišća.”

U pojedinim selima, deci se i danas vezuje kosa „u jednu pletenicu“ kad dune iznenadni vetar – da se vetrenjak “ne uplete”.

Vetar koji nije samo vreme

U savremenom jeziku, vetar je meteorološka pojava. U narodnom predanju – on je nosilac, pratilac, tihi svedok.
Vetrenjak je njegovo lice – nevidljivo, ali stvarno.
I zato, kad sledeći put stanemo usred vetra koji dođe iznenada, možda ne treba da požurimo da zatvorimo jaknu.
Možda treba da ćutimo minut. I slušamo.

POVEZANE VESTI
stojadin

"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to

Kultura

15:00

13 jun, 2025

U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.

Tagovi:
vetrenjak stari srpski običaji veselin čajkanović

Komentari(0)

Loading