Očuvanjem kosovskog veza čuva se i tradicija srpskog naroda.
Najlepši primeri srpske srednjovekovne umetnosti su definitivno stari primeri i šare kosovskog veza. Iako je veliki deo nekadašnjih vezova izgubljen, ono što je sačuvano nikada ne prestaje da očarava posmatrača.
Kosovski vez je veština, nastao je u srednjem veku na Kosovu ali se vremenom proširio na gradove u centralnoj Srbiji. U vreme nastanka bio je veoma zastupljen na srpskom dvoru. Vezom su se bavile sve žene koje su živele na dvoru a dovođene su i devojčice bez roditelja i obučavane za profesionalne vezilje. One su radile vez na odeći i predmetima koje su vladari poklanjali predstavnicima drugih država.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
putemniti.com
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Možda vas zanima:
ZANAT STAR VIŠE VEKOVA Veština koju su savladale naše kujundžije krajem 19. veka
Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od je doživela u vreme kralja Milutina.
NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Na takanini su bili prikazani srpski srednjovekovni motivi i krasi, a svaki je imao različito značenje. Iako su se vezilje trudile da sačuvaju stare motive nepromenjenim, vremenom su se širenjem zanata izrađivanja vezova širom Srbije menjali stari i unosili novi motivi.
Njapoznatiji i najlepši sačuvani primer kosovskog veza iz srednjeg veka je izvezena „Pohvala knezu Lazaru“. Autor ovog veza je monahinja Jefimija, koja je pre zamonašenja bila žena despota Uglješe. Na crvenoj svili zlatnim i srebrnim nitima izvezla je tekst kojim se obraća knezu Lazaru da spase srpski narod.
Danas se „Pohvala knezu Lazaru“ nalazi u Muzeju SPC, a drugi primeri kosovskog veza u Etnografskom muzeju. Kosovski vez se nalazi na listi Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Printscreen wikipedia
Rtanj i njegova majčina dušica – miris koji leči
Biljka iz srca misteriozne planine, koja krije lekovitu moć i vekovima inspiriše narodne priče.
Prognana pesnikinja: Kako je Desanka Maksimović pisala stihove na papiru od šećera
Kako je nežni glas srpske poezije preživeo proterivanje i ratne godine, pišući i na papiru iz pakovanja šećera.
Kad je pun mesec u septembru 2025. i šta znači Žetveni Mesec
Spektakularan astronomski događaj obasjaće nebo početkom jeseni, a evo kada i zašto nosi posebno ime.
Minhenski psaltir: Najskuplja srpska knjiga od čistog zlata koja vekovima čeka povratak kući
Dragoceni molitvenik iz 14. veka, ukrašen zlatom i nekada čuvan u manastiru Privina Glava, danas se nalazi daleko od Srbije – u Bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu.
Brankovo pismo Milici: Ljubavna priča koja je ostala neuzvraćena
Kako je mladalačka zaljubljenost Branka Radičevića nadživela osećanja i postala deo srpske književnosti
Komentari(0)