NEMATERIJALNA KULTURNA BAŠTINA SRBIJE Stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda
Pored materijalne i prirodne baštine danas, u eri globalizacije, posvećuje se sve veća pažnja nematerijalnom kulturnom nasleđu kao autentičnoj vrednosti koja krasi i karakteriše jedan narod, državu.
Visoko razvijen, stilizovan dekorativni vez izveden na tradicionalnoj odeći srpskog naroda, posebno na ženskim košuljama, a kao svedena varijanta, između dva rata javlja se u gradovima na tekstilnim predmetima pokućstva. Kombinacija platna korišćenog za izradu košulja (najčešće konopljano, ali i laneno, polupamučno i pamučno), dominantna crvena boja veza izvedena uz korišćenje različitih materijala (vuna, metalna nit, žuta ili bela srma, šljokice), korišćene tehnike i nazivi za odevne elemente, stvaraju spoj koji je rezultat, ali i refleksija srpskog, vizantijskog, romanskog i istočnohrišćanskog kulturnog kruga.
Kosovski vez spada u domen znanja i veština vezenih za tradicionalne zanate i predstavalja tradicionalni način ukrašavanja odeće srpskog naroda na Kosovu, kao i tekstilnog pokućstva i savremene ženske odeće u gradovima centralne Srbije i Vojvodine.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Možda vas zanima:
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
BIO JE SIMBOL JEDNOG VREMENA Svi se pitaju zašto Jugo za domaće tržište nije bio isti kao onaj u Americi (FOTO)
Na internetu je nedavno osvanula "nova" brošura "jugića" iz 80-ih godina, a mnogi su primetili da je izvozni model Juga imao, za razliku od modela za domaće tržište, pojaseve i naslone za glavu na zadnjem sedištu.
Jednu od prvih i uglednih škola kosovskog veza na srpskom vladarskom dvoru držala je žena Uroša Prvog, kraljica Jelena Anžujska, majka potonjih vladara Dragutina i Milutina. Polaznice ove škole bile su mlade žene i devojke iz srpskih vlastelinskih porodica. Pored umetničkog veza tu su se upoznavale i sa drugim umetničkim veštinama i učile manire lepog ponašanja.
Kraljica Simonida, žena srpskog kralja Milutina, iako veoma mlada, takođe je držala na svome dvoru školu umetničkog kosovskog veza. U srednjovekovnoj Srbiji to je bila privilegija vlastelinskih žena i kćeri, s obzirom na to da su i materijali kojima se vezlo i na kojima se vezlo bili skupi, uveženi iz dalekih, često prekomorskih zemalja. One su ipak morale biti i nadarene za ovakvu vrstu rada, te su pored poznatih motiva unosile u svoju umetnost i deo svoje duše i mašte.
Osim na dvorovima kosovski vez je negovan i u mnogim manastirima. Monahinja Jefimija, pesnikinja i umetnica kosovskog veza ostavila je pokolenjima svedočanstva svog raskošnog talenta u vidu vezenog pokrova za mošti svetog Kneza Lazara i stihove Pohvale knezu Lazaru.
Printscreen
Posle Kosovskog boja na vezenim predmetima unose se i neki novi ornamenti. To je, pre svega kosovski božur, koji se kao simbol kosovskog stradanja.
Danas kosovski vez zauzima prestižno mesto na listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Zahvaljujući novoosnovanim udruženjima koja neguju ovu lepu veštinu – umetnost, kosovski vez zadovoljava i važan kriterijum održivosti.
Printscreen
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)