OSTACI RIMSKOG CARSTVA U SRBIJI Viševekovno blago za koje gotovo i da ne znamo da postoji u našoj zemlji
Na prostoru Srbije nalazilo se nekada mnoštvo rimskih mostova, od kojih je sigurno najimpozantniji bio Trajanov most preko Dunava. Mnogi od njih nisu odoleli vekovima. Međutim, danas se izdvajaju 4 mosta koja se od pamtiveka nazivaju rimskim, iako se smatra da su nastali za vreme Osmanlija.
Latinska ćuprija ili Stari kameni most – Na njega možete naići ako krenete nekadašnjim karavanskim putem prema Valjevu, u blizini sela Donja Orovica, kod Ljubovije. Smešten je na trasi starog putnog pravca koji je povezivao Ljuboviju i Pecku, a na osnovu njegovih karakteristika, smatra se da je najpre mogao nastati tokom XVI veka. Osnovni radovi na njegovoj sanaciji su obavljeni 1985. godine, a od 1983. godine se nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od velikog značaja.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Možda vas zanima:
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
Širina njegovog kolovoza, napravljenog od kaldrme, iznosi 3.4 metra, dok je danas njegova ograda u celini uništena, tako da nema elemenata za njenu rekonstrukciju.
Rimski most Kumanica – Nalazi se u blizini Ivanjice u selu Kumanica na reci Moravici. Danas je ovo samo pešački most, dok u osmanlijsko doba nije bilo neobično videti teretna kola na ovom mostu. Ne zna se ko i kada ga je napravio. Impozantan, bajkovit i nestvarno lep leži zaboravljen i zarastao u šumu i korov.
Širok je 2,4 metra, dugačak 14 metara, a visok oko 4 metra. Najveći deo mosta sagrađen je od pločasto lomljenog kamena, tačnije – od krupnih pločastih komada škriljaste stene koje u okolini ima u izobilju. Veruje se da je zidan u više razdoblja.
Terzijski most – Kameni most preko reke Ribnik izgrađen je u 15. veku dok je današnji izgled dobio u 18. veku. Nalazi kod sela Bistražina, nedaleko od Đakovice i predstavlja izuzetno značajan primer stare mostogradnje sačuvane u Srbiji. Podignut je preko reke Ribnik, verovatno krajem XV veka, da bi svoj današnji izgled dobio u XVIII veku, kada je značajno prepravljen sredstvima terzijskog esnafa iz Đakovice, po čemu je i dobio ime. Most se danas nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao spomenik kulture od izuzetnog značaja.
JESEN U RAĐEVINI Skriveni raj između planina Jagodnje i Boranje
Idealna destinacija za vikend putovanje – priroda, mir i domaća trpeza
Ova banja nema šta ne leči: Cena smeštaja bagatela, nalazi se na samo pola sata od Beograda
Voda je po svom sastavu lekovita alkalno-sumporovita, bogata natrijumom i sumporom
U ovoj banji cena smeštaja je samo 800 dinara: Vratićete se preporođeni - pruža najbolju terapiju
Tridesetih godina prošlog veka izgrađen je i prvi bunar i mineralno kupatilo
Ovaj deo Srbije postaje prava turistička atrakcija - gosti stižu iz svih delova sveta: Sabahudin je rendžer koji ih dočekuje i upoznaje sa lepotama Pešterske visoravni (FOTO)
Deo Srbije koji poslednjih godina doživljava pravu ekpanziju kada je u pitanju razvoj turizma jeste Pešterska visoravan. Turisti u taj kraj dolaze u grupama i to iz svih delova sveta. Najviše ima Poljaka, Kineza, Rusa ali tu su naravno i domaći i gosti iz regiona. Skoro sve njih u nestvranim lepotama dočeka Sabahudin Abdagić, turistički vodič i rendžer koji svakodnevno radi na promociji Peštera.
Za ovu "narodnu banju" mnogi ne znaju da postoji: Pravi je melem za dušu, cena prenoćišta smejurija
Posetioci banje naizmenično koriste lekovitu vodu, pa mazanje blatom i tako u krug
Komentari(0)