POVELA SE VELIKA RASPRAVA MEĐU SRBIMA Da li je postalo ispod časti ako žena uzme prezime muža?
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države.
"Da li je ženama u Srbiji uzimanje muževljevog prezimena ispod časti u 2024. godini? Pitam se kada je prezime muža postalo simbol ropstva kod nas?", glasilo je pitanje jednog Srbina, nakon što je ušao u raspravu na društvenoj mreži Instagram. Kako je dodao, sebe smatra dobro vaspitanim mladićem i gleda na "uzimanje prezimena" taj čin kao na krunu ženinog poštovanja prema svom mužu.
Zakoni koji se odnose na uzimanje muževljevog prezimena razlikuju se od države do države. U Francuskoj tradicija zadržavanja prezimena traje još od 1789. godine. Te godine donesen je zakon koji Francuzima zabranjuje korišćenje bilo kojeg drugog prezimena osim onog koje im je pripalo rođenjem. Žene u Francuskoj ne mogu da legalno zamene devojačko prezime nakon udaje, ali oba supružnika smeju, uz svoje prezime, da dodaju i prezime svog partnera. Slična situacija jeste i u Italiji od 1975. godine.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
KAKO SU NEKADA IZGLEDALA VENČANJA? Snimak sa svadbe u Kruševcu postao hit na društvenim mrežama, evo kako se nekada slavilo u Srbiji
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
KAKO SU NEKADA IZGLEDALA VENČANJA? Snimak sa svadbe u Kruševcu postao hit na društvenim mrežama, evo kako se nekada slavilo u Srbiji
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
KAKO SU NEKADA IZGLEDALA VENČANJA? Snimak sa svadbe u Kruševcu postao hit na društvenim mrežama, evo kako se nekada slavilo u Srbiji
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
A kod nas? Tradicija menjanja prezimena nakon stupanja u brak u Srbiji se praktikuje vekovima. Na taj način žena simbolično postaje deo nove zajednice i sa mužem i kasnije sa decom deli isto prezime. Međutim, kako se društvo menja, menja se i način na koji se gleda na brak i običaje. Pa tako, sve više žena se odlučuje da doda muževljevo ili zadrži svoje devojačko prezime nakon stupanja u brak. Šta kažu Srbi o tome?
"Ne mislim da mi je ispod časti ali ne mogu da kažem da mi nije žao što ću da ga promenim. To sam uvek bila ja, ime i prezime, jednostavno je čudan osećaj i dosta tužan kad pomislim da ću se od skoro zvati nekako drugačije, a ceo život o sebi razmisljaš pod jednim imenom i to ime te vezuje za tvoju porodicu. Muškarci to vidim ne razumeju", napisala je jedna Srpkinja.
"Nema veze sa čašću, vezana sam za svoje prezime, retko je, zvuči lepo, većina nadimaka koje imam je izvedeno po njemu, bukvalno nemam nijedan razlog da ga menjam", nadovezala se druga, dok je treća napisala da bi svoje prezime promenila jer bi bilo lepo da se svi prezivaju isto. U suprotnom, svako ima prava na svoj lični izbor.
"Moje prezime je sve što imam od mog oca kog više nema. Naravno da ću da ga zadržim. Pritom je dosta retko prezime i više mi se sviđa uz moje ime nego prezime mog decka. Moj verenik ne misli da je to nepoštovanje prema njemu", obrazložila je još je pripadnica nežnijeg pola. Bilo je i onih koji su smatrali da je ovaj proces potpuno nebitna stavka u životu.
"Nije mi ispod časti, nosim jedno takvo. Ali bi mi bilo ispod časti da se udam za nekoga ko na to gleda kao na krunu ženinog postovanja prema svom mužu u 2024. godini.", odgovorila je još jedna žena. Zatim su se oglasili muškarci:
"Svojoj budućoj ženi ostaviću apsolutnu slobodu izbora po tom pitanju. Meni je iskreno čudno celi život da nosiš jedno prezime, na svim diplomama, dokumentima, čudima si sa tim prezimenom, to ti postane deo indetiteta i sad 'bum' odjednom novo prezime. Svakako da li će uzeti ili zadržati ne znači mi ništa, a ako uzme kao znak ljubavi ceniću to", glasilo je odgovor.
"Uzimanje prezimena po meni nije stvar poštovanja, samo olakšava porodično funkcionisanje i upisivanje u dokumente", dodao je još jedan Srbin.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)