GUŽVA, GUZINA, KOBILA, ČARAPA... Ovo su najčudnija prezimena u Srbiji, mnogi nisu čuli za njih
Prezimena su najčešće nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku.
U Srbiji najčešće vam se može desiti da upoznate nekoga ko se preziva Jovanović, Stojanović, Petrović i Đorđević... Međutim, ima i onih koji nose malo manje uobičajena prezimena, kao što su Nedoklan, Smrzlić, Studen i Krešoje, ali i Strenka, Havran i Šaganović.
Prezimena u našim krajevima se tek od 1842. godine, naredbom kneza Aleksandra Karađorđevića, uvode kao obavezan vid identifikacije. Ranije prezimena nije ni bilo, već su umesto njega Srbi i narodi sa Balkana dodavali naziv plemena iz kojeg potiču.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
PETROVIĆI, JOVANOVIĆI, MLADENOVIĆI... Kako su nastala srpska prezimena, koja su najstarija i ko je imao najveći uticaj na njihov nastanak?
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu - ić. Procenjuje se da se oko dve trećine srpskih prezimena završava ovako.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
PETROVIĆI, JOVANOVIĆI, MLADENOVIĆI... Kako su nastala srpska prezimena, koja su najstarija i ko je imao najveći uticaj na njihov nastanak?
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu - ić. Procenjuje se da se oko dve trećine srpskih prezimena završava ovako.
Možda vas zanima:
OBJAVLJEN SPISAK NAJČEŠĆIH PREZIMENA U EVROPI Da li znate kakva je situacija u Srbiji?
Verovatno da se nećete mnogo iznenaditi.
PETROVIĆI, JOVANOVIĆI, MLADENOVIĆI... Kako su nastala srpska prezimena, koja su najstarija i ko je imao najveći uticaj na njihov nastanak?
Većina srpskih prezimena prepoznatljiva je po sufiksu - ić. Procenjuje se da se oko dve trećine srpskih prezimena završava ovako.
Prezimena su najčešće nastala po imenu oca, ali i po zanimanju roditelja, mesta u kome je porodica živela, kao i po očevom nadimku.
Tako su Srbi u Budimu nosili prezimena poput Gužva, Debeljković, Erceglija, Živin, Kljakavi, Kobila, Tot, ali i Majstor, Šteta, Čupavi i Čarapa.
Shutterstock
Neobična su i prezimena poreklom iz Hercegovine, a koja se mogu čuti i u Srbiji. Takva su na primer: Agbaba, Guzina i Guzičić, Istinić, Prdić, ali i Zaklan i Prdavica.
Tu je i prezime Habenšus, Avram, Tupeša, ali i Jakuš, Šipka, Kartal, Bencuz i Drakul. Može zvučati smešno i kada se nekome predstavite, pa uz svoje ime glasno izgovorite prezIme Zvijer, Osoba, Četnik, Kuga, Dronjak ili pak Bu.
Ima i onih koja danas zvuče vulgarno kao što su Špička, Kenjalo, Kurić i Karagaća.
Međutim, ona su ranije imala drugačije značenje. Gaće su ranije bile naziv za pantalone, a ne za donji veš, pa je prezime Karagaća značilo da je u pitanju neko ko nosi crne pantalone. Takođe, Kur je praslovenska reč za petla, pa odatle potiče i to prezime.
A s kojim ste se vi neobičnim prezimenima susreli? Ostavite nam u komentarima ona prezimena koja su vama delovala kao najčudnija.
Naši preci ovo drvo nikada nisu sadili blizu kuće: Razlog je veoma važan, evo o čemu se radi
Da li imate smokvu u svom dvorištu?
Ako vam OVA PTICA SVIJE GNEZDO na terasi ili blizu kuće, NIKAKO GA NEMOJTE RUŠITI: Naši stari su verovali da ćete tako navući BEDU I NESREĆU
U srpskoj tradiciji, verovanja o pticama imaju značajnu simboliku. Laste se smatraju vesnicima dobrih vesti, simbolima napretka i bogatstva.
Teška sudbina čuvenog Srbina koji je nadživeo svu svoju decu, umirali su jedno za drugim: Ko je njega kleo nije dangubio
Jovan Jovanović Zmaj, jedan je od najznačajnijih književnih predstavnika srpskog romantizma.
Veruje se da su dečaci koji nose ovo ime srećni: Danas ga retko čujemo
U osnovi ovog imena je glagol "goj", što znači "miran", "živeti u miru", "davati život"
Tri knjige koje bi, prema veštačkoj inteligenciji, svako treba da pročita barem jednom u životu
U sve digitalizovanijem svetu, veštačka inteligencija (VI) menja način na koji pristupamo i konzumiramo znanje, uključujući i kada su u pitanju knjige.
Komentari(1)
Nužda