U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zeleni pojas – simbol nečeg više od estetike
U mnogim delovima Srbije, naročito u Šumadiji i istočnoj Srbiji, zeleni pojas (ili tkanica u zelenim nijansama) nije bio samo ukras. U tradicionalnim tumačenjima, zelena boja je bila simbol mladosti, nade, plodnosti i – nespremnosti za brak. Devojke koje su nosile zeleni pojas bile su obično slobodne, još neobećane, ali zrele za udaju.
Ako bi neko nosio zeleni pojas posle udaje, to bi se u nekim selima smatralo neprimerenim – kao da poručuje da je još „na raspolaganju“, što je moglo izazvati ogovaranja.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Crvena, plava, crna – boje s porukom
Crvena je bila najčešća boja u svečanim narodnim nošnjama jer je simbolizovala snagu, zdravlje i zaštitu od zlih sila. Plava je, u zavisnosti od regije, predstavljala smirenost i vernost, često se nosila udata žena. Crna se nije nosila samo zbog žalosti – u nekim krajevima bila je znak dostojanstva, zrelosti i pripadnosti porodici sa ugledom.
U kombinaciji sa detaljima – kao što su broj šara na rukavu, visina vezene čipke ili oblik marame – boje su govorile više nego što danas može da se zamisli.
Muška nošnja i zelena boja
Kod muškaraca, zeleni elementi u nošnji (kao što su čarape, tkanice ili vezovi na košulji) najčešće su ukazivali na vojnu sposobnost ili bliskost s prirodom. Zelena je važila za „veselu“ boju, ali je nosila i značenje životne snage. Mladić u zelenom znao je da privuče pažnju – ali ako je bio oženjen, njegova žena bi pazila da se te boje ne zadrže u njegovoj odeći.
Boje nošnje kao lokalni kodovi
Svaki kraj imao je sopstvenu „gramatiku“ boja. U istoj boji, na različitim mestima, krile su se potpuno drugačije poruke. Tako je, na primer, u Vranju crveni pojas bio muški simbol časti, dok je u Pomoravlju značio da je žena „u najboljem dobu za rađanje“.
Zato su žene, kad su prelazile iz jednog sela u drugo nakon udaje, neretko morale da menjaju boje u svojoj nošnji – kako ne bi pogrešno bile shvaćene u novoj sredini.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
KAKO SE BIRA SLAVA: Porodični zaštitnik kao nit identiteta
Mnogi se pitaju: zašto baš taj svetac, a ne neki drugi? Srpska slava nije samo običaj – ona je prvo nematerijalno kulturno dobro iz naše zemlje upisano na UNESKO listu. To je jedinstvena duhovna praksa koja povezuje generacije, gde svako domaćinstvo ima svog nebeskog zaštitnika – krsno ime.
Urezano u prag: Zašto su Srbi nekada svoje ime urezivali na kući
U selima zapadne i južne Srbije, na starim drvenim kućama i danas se mogu videti urezana imena, godine i poneki krstić iznad vrata. Neki misle da su to samo oznake starih majstora ili dekorativni detalji, ali zapravo se iza tih tragova krije ozbiljan običaj i snažna poruka domaćina.
Komentari(0)