U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zeleni pojas – simbol nečeg više od estetike
U mnogim delovima Srbije, naročito u Šumadiji i istočnoj Srbiji, zeleni pojas (ili tkanica u zelenim nijansama) nije bio samo ukras. U tradicionalnim tumačenjima, zelena boja je bila simbol mladosti, nade, plodnosti i – nespremnosti za brak. Devojke koje su nosile zeleni pojas bile su obično slobodne, još neobećane, ali zrele za udaju.
Ako bi neko nosio zeleni pojas posle udaje, to bi se u nekim selima smatralo neprimerenim – kao da poručuje da je još „na raspolaganju“, što je moglo izazvati ogovaranja.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Crvena, plava, crna – boje s porukom
Crvena je bila najčešća boja u svečanim narodnim nošnjama jer je simbolizovala snagu, zdravlje i zaštitu od zlih sila. Plava je, u zavisnosti od regije, predstavljala smirenost i vernost, često se nosila udata žena. Crna se nije nosila samo zbog žalosti – u nekim krajevima bila je znak dostojanstva, zrelosti i pripadnosti porodici sa ugledom.
U kombinaciji sa detaljima – kao što su broj šara na rukavu, visina vezene čipke ili oblik marame – boje su govorile više nego što danas može da se zamisli.
Muška nošnja i zelena boja
Kod muškaraca, zeleni elementi u nošnji (kao što su čarape, tkanice ili vezovi na košulji) najčešće su ukazivali na vojnu sposobnost ili bliskost s prirodom. Zelena je važila za „veselu“ boju, ali je nosila i značenje životne snage. Mladić u zelenom znao je da privuče pažnju – ali ako je bio oženjen, njegova žena bi pazila da se te boje ne zadrže u njegovoj odeći.
Boje nošnje kao lokalni kodovi
Svaki kraj imao je sopstvenu „gramatiku“ boja. U istoj boji, na različitim mestima, krile su se potpuno drugačije poruke. Tako je, na primer, u Vranju crveni pojas bio muški simbol časti, dok je u Pomoravlju značio da je žena „u najboljem dobu za rađanje“.
Zato su žene, kad su prelazile iz jednog sela u drugo nakon udaje, neretko morale da menjaju boje u svojoj nošnji – kako ne bi pogrešno bile shvaćene u novoj sredini.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
Zabeleženo uz čašu vina: Kafanski razgovori koji su ušli u književnost
Stevan Sremac, jedan od najvoljenijih pripovedača srpske književnosti, nije sedeo u sobama s perom u ruci – on je slušao, beležio i oblikovao priče iz samog srca naroda. Njegove kafanske beležnice postale su književna riznica života, jezika i duha Srbije s kraja 19. veka.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
Komentari(0)