"UTEGNU SE DA SE SVE OCRTAVA"! Veroučiteljka o pravilima oblačenja u crkvi: Objasnila i da li je marama obavezna za žene
Veroučiteljka je govorila o pravilima oblačenja u crkvi.
Veroučiteljka Andrea Kereš objasnila je kako je ispravno da se ljudi obuku za odlazak u crkvu pa sledeći put kada krenete na liturgiju, budite spremni, a najvažnije - pristojni.
"Potrebno je pojašnjenje "pristojnog oblačenja" jer danas je "pristojno" i kada se ne vidi centimetar kože, ali smo toliko utegnuti da se sve ocrtava. Liturgija je jedan od najsvečanijih događaja u crkvenom životu i zbog toga u crkvu ne treba da dolazimo obučeni kao da smo krenuli da izbacimo smeće", rekla je.
Veroučiteljka je navela i primere kako bi olakšala pri izboru odeće pri odlasku na liturgiju. "Kao što postoje neke norme odevanja za sud, školu ili bilo koju ustanovu, tako i u crkvu treba da dolazimo pristojno obučeni, a ne utegnuti, da nam se sve ocrtava ili sa dekolteom.
Možda vas zanima:
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Možda vas zanima:
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Možda vas zanima:
I STARO I MLADO SE KRSTI KAD PROLAZI PORED CRKVE: Evo da li je to hrišćanski i šta kaže SVETO PISMO o radu na CRVENO SLOVO
Da li treba raditi na crveno slovo, pitanje je koje često muči Srbe. Vremenom su se mnoge navike vezane, navodno, za veru ukorenile u narodu, ali neke od njih su samo praznoverje.
Zbog toga su za žene suknje/haljine (koje nisu iznad kolena) ili široke pantalone najlogičniji izbor. A za muškarce pantalone, farmerke i majice ili košulje koje nisu toliko knap da pucaju... ako je ikako moguće. Nije moda otišla u tom smeru samo za žene... Danas su muškarci toliko skloni utezanju da možemo da im izbrojimo svaki mišić", objasnila je.
Veroučiteljka se osvrnula i na ljude koji smatraju da se sa čistim mislima treba ići u crkvu, a to kako neko spolja izgleda, nije važno. "Crkva je mesto za molitvu, a ne za privlačenje pažnje. Sad će neko reći: 'Ne može neko da bude "kriv" za nečije misli... ako neko u crkvi ima takve misli, imaće ih i da su svi obučeni kao monasi'. A možda i neće? A sve i da hoće, bar ćemo znati da nismo svesno doprineli tome", kazao je.
Osvrnula se i na borbu sa mislima. "Borba sa mislima je ozbiljna stvar, i koliko god neko bio odrastao i zreo i koliko god znao zašto je negde došao, ipak je samo čovek. Naravno da mi nismo odgovorni za nečije misli, jer često ne možemo da budemo ni za svoje... ali ako smo svesni da obline (bile one muške ili ženske) privlače pažnju, zašto ih isticati na mestu na kom ne treba da budu u fokusu? Svi već imamo dovoljno iskušenja sa svojim mislima, naročito u toku liturgije, i zbog toga su ovo neke norme oblačenja koje rade u našu korist, a ne da uvrede ili isključe bilo koga", rekla je Andrea.
Da li je marama za žene obavezna?
Andrea je objasnila da nošenje marame nema nikakvu teološku pozadinu. "Kada je reč o pravilu da žene nose maramu u crkvi, to pravilo je ustanovljeno pre dve hiljade godina, a svi znamo u kakvom su položaju žene bile tada. Nošenje marame u crkvi nema nikakvu teološku pozadinu. Ja lično, maramu ne nosim u crkvi, nosim je u manastiru, i to ne zato jer je to neko svetije mesto, već zato što u manastiru žive monasi koji su izabrali vrlo specifičan i izazovan način života i iz tog poštovanja", objasnila je.
DNEVNA DOZA PRAVOPISA Kako se piše: sve vreme, svo vreme ili celo vreme?
Da li i Vi pravite ovu grešku?
Ovo ime za devojčice je bilo najlepše u Jugoslaviji: Roditelji ga danas baš izbegavaju
Vrlo su rezervisane u odnosu sa drugim ljudima
Ulica Majke Jevrosime: Put koji čuva sećanje na hrabrost iz Prvog srpskog ustanka
U samom srcu Beograda, nedaleko od Trga Nikole Pašića i Tašmajdanskog parka, prostire se Ulica Majke Jevrosime – prometna gradska saobraćajnica koja u svom imenu nosi priču o majci koja je postala simbol patriotske žrtve.
Bitka kod Velbužda 1330. godine: Pobeda Nemanjića koja je promenila odnos snaga na Balkanu
Na vrhuncu leta 1330. godine, kod grada Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj), odigrala se bitka koja je odredila političku i vojnu sudbinu Balkana za naredne decenije.
Biljka koju medved jede posle zimskog sna: Sremuš sa Stare planine protiv bolesti i umora
Na obroncima Stare planine, u vlažnim šumama i pored planinskih potoka, u proleće se pojavljuje biljka koju mnogi nazivaju sremuš ili divlji beli luk (Allium ursinum).
Komentari(0)