Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Selo koje čuva vreme
Muzej „Staro selo“ nastao je 1980-ih, a u njemu je sačuvano više od 50 objekata prenešenih iz raznih krajeva Zlatibora. Brvnare, vajati, mlekarice, pušnice i ambari – sve stoji kao nekada. Na vratima kuća dočekuje vas osmeh domaćina u narodnoj nošnji, spreman da ispriča priču o porodici koja je tu nekada živela.
Miris dima i hleba iz crepulje
Možda vas zanima:
NIKAKO NEMOJTE PROPUSTITI OVE LEPOTE 3 lokacije u okolini Zlatibora koje morate posetiti (FOTO)
Zlatibor i njegovo okruženje ostavljaju bez daha.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
NIKAKO NEMOJTE PROPUSTITI OVE LEPOTE 3 lokacije u okolini Zlatibora koje morate posetiti (FOTO)
Zlatibor i njegovo okruženje ostavljaju bez daha.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Možda vas zanima:
NIKAKO NEMOJTE PROPUSTITI OVE LEPOTE 3 lokacije u okolini Zlatibora koje morate posetiti (FOTO)
Zlatibor i njegovo okruženje ostavljaju bez daha.
Prirodni kameni most Zlatibora: Prerast u Dobroselici – čudo koje nadvisuje vreme
U srcu Zlatibora, podno južnog pojasa Ravnog Tornika, priroda je izrezbarila kameni most od 48 metara koji ostavlja bez daha – čudesni zaobljeni luk od stene i svetlost koja teče kroz njega.
Unutra, prostorije su male, ali tople. Iz ognjišta se širi miris bukovog dima, a na stolu stoji hleb pečen u crepulji. Na gredama vise sušene jabuke i pletene korpe. Svaka sitnica – od preslice do bakarne džezve – ima svoje mesto i svrhu. U tim kućicama učite da se nekada živelo bez žurbe, a sve što je imalo vrednost, čuvalo se i prenosilo generacijama.
Foto: Rina
Džemper iz Sirogojna – toplina u niti
Sirogojno je širom sveta poznato i po svojim vunenim džemperima. Žene iz sela i okolnih mesta i danas pletu motive zlatiborskih pejzaža, jelena, čempresa i cvetnih livada. Svaki džemper je unikatan, ručno izrađen i nosi miris Zlatibora – spoj tradicije i vrhunskog umeća.
Običaji koji greju srce
Tokom godine u muzeju se održavaju radionice starih zanata, prezentacije pripreme tradicionalnih jela i proslave koje oživljavaju običaje zlatiborskog kraja. Od svadbi u narodnoj nošnji do zimskih večeri uz gusle i priče starijih, sve odiše duhom zajedništva.
Pogled koji ostaje u sećanju
Sa proplanka na kojem je smešteno „Staro selo“, pogled se pruža ka talasastim brežuljcima Zlatibora. Zimi sneg prekrije brvnare kao šećer u prahu, a leti miris livadskog cveća ispuni vazduh. Bilo da dođete u tišini jutra ili pred zalazak sunca, Sirogojno će vas dočekati otvorenih vrata – i duše i kuće.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Komentari(0)