Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
Običaji i verovanja našeg naroda vezani za Đurđevdan postojali su i pre nego što je prihvatio hrišćanstvo. Đurđevdan se u narodu smatra za granicu između zime i leta, praznik koji se odnosi na zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost stoke i dobre useve.
Stoga se većina običaja koji postoje u narodnom verovanju odnose na zaštitu, zdravlje i plodnost.
Najčešći običaj je pletenje venaca od lekovitog bilja i pranje vodom u koju su uronjene lekovite biljke.
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Možda vas zanima:
DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
STARA SRPSKA VEROVANJA O BOŽIĆU Jednu stvar nikako ne biste smeli da uradite na ovaj praznik
Ekipa Lepote Srbije vam želi srećan Božić! Hristos se rodi!
Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Đurđevdan je praznik sa jako puno običaja vezanih za njega, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju. Običaji i verovanja srpskog naroda vezana za Đurđevdan su u narodu svakako postojali i pre nego što je primio hrišćanstvo.
Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.
Printscreen/Youtube
Narodni običaji i verovanja
Veče uoči Đurđevdana izaberu se dva mlada luka u bašti, jedan predstavlja sreću, a drugi nesreću i pera im se poravnaju makazama. Na Đurđevdan ujutro se proveri koji je više izrastao. U zavisnosti od toga koji je više porastao pratiće nas sreća ili nesreća tokom godine.
- postojao je običaj da se na Đurđevdan za stokom pri povratku uveče kući strogo nosi sirov a ne suv prut (kako bi stoka bila deblja, naprednija a ne suva i mršava).
- na Đurđevdan se svaka koza, ovca, krava (bez razlike da li trenutno daje ili ne daje mleko) ovlaš pomuze kako bi imale što više mleka.
Na Đurđevdan, pre sunca, gleda se kuda prolazi magla. Veruje se da će ta mesta tući grad. Obično se tuda ništa ne seje.
Na Đurđevdan, u svanuće, mladići odlaze do prve vodenice i uzimaju letvu kojom se zatvara cipun na badnju, prekida tok vode i zaustavlja rad vodenice. Noseći je naizmenično optrče selo, pa je, pre izgrevanja sunca, opet vrate na isto mesto. Veruje se da je sve što se našlo u tom krugu te godine zaštićeno od grada. Ako se slučajno dogodi da počne grad, tu letvu uzima vodeničar i njome maše u pravcu gradonosnih oblaka.
Đurđevdanski venčić i kupanje u reci
Đurđevdan se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.
Za malo koji praznik kod Srba je vezano toliko običaja i verovanja, pa i magijskih radnji.
Glavni običaji su: pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci.
Uveče, uoči Đurđevdana, neko od ukućana nakida zelenih grančica u najbližoj šumi i njima okiti vrata i prozore na kući i ostalim zgradama kao i ulazne vratnice i kapije.
Ovo se čini da bi godina i dom bili berićetni - da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru. Ponegde je običaj da ovo kićenje zelenilom vrše na sam Đurđevdan pre zore.
Kako se pravi venac?
Najčešće se koristi mlečika, koja je nežna i mekana poljska biljka, pogodna za oblikovanje. Podelite bokore u nekoliko delova pa deo po deo vezujte koncem ili tanjim kanapom jedan za drugi.
Kada završite pravljenje kruga, ukrasite ga poljskim cvećem ili lekovitim biljem- drenom ( za dobro zdravlje ukućana), grabom (da se neudate devojke i neoženjeni momci "grabe" za partnere), kamilicomili sezonskim cvećem po želji. Cveće možete plesti zajedno s mlečikom ili dodati kasnije i učvrstiti koncem.
U nekim krajevima običaj je da se na venac zabode jedna grana mlade leske (lešnika). Osim mlečike, za pravljenje venca može da se koristi i mirisni đurđevak.
Shutterstock
Uoči Đurđevdana, domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah spušta: dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću koja je ostala od Uskrsa; to se zatim stavi pod ružu u bašti da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - da budu zdrava kao dren, devojke - da se momci grabe oko njih, stariji - da budu zdravi, domaćin – da mu kuća bude dobro čuvana..
Veliku važnost ima i kupanje na reci, pre sunca (ponekad se u reku bacaju venci od raznog cveća, ili se sipa mleko).
Da bi bili zdravi i jaki, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu, „da bi bila zdrava kao dren“, a devojke su se valjale po zelenom žitu, „da bi im kosa rasla kao žito“.
Posebno je za ove običaje značajno bilje (poput selena, koprive, vrbe, drena, zelene pšenice itd.), kojim se ljudi i žene kite, ili „pričešćuju“ ili potapaju u vodu, u kojoj će se kupati, ili se po njima valjaju, ili (ako je drvo) ljuljaju...
Đurđevdanski uranak
Narod na Đurđevdan, rano pre zore, odlazi u prirodu zajednički na "đurđevdanski uranak", na neko zgodno mesto u šumi koje se izabere, na proplanku ili pored reke. Za ovo se pripremi jelo i piće; obavezno se pripremi jagnje na ražnju a oni koji su za to zaduženi, odu mnogo ranije na zakazano mesto i otpočnu sa pripremama tako da se ražanj već uveliko okreće kad ostali dođu.
Pesma, igra i veselje traju često i do podne. Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem "da budu napredni kao vrba", kite zdravcem "da budu zdravi kao zdravac", koprivom "da kopriva opeče bolesti sa njim", i selenom "da im duša miriše kao selen".
Shutterstock
Običaji širom Srbije
Oko Timoka svaki domaćin na Đurđevdan dotera pred crkvu po jedno muško jagnje, i tu mu na svaki rog prilepi po voštanu svećicu, pa sveštenik posle liturgije izađe među jaganjce, zapale se jaganjcima sveće na rogovima, očita im se molitva i blagoslove ih za trpezu.
Zemljoradnici su oko sela orali brazdu koja je činila magijski krug u koji zle sile nisu mogle da prodru. Ovaj praznik naročito poštuju stočari.
Shutterstock
Na Đurđevdan ne valja spavati, da ne bi bolela glava
Ovog dana se stoka isteruje u planine na letnje paše. Tada se kolje prvo jagnje čijom su se krvlju, radi zdravlja, ukućani mazali po čelu i obrazima. Sakramentalna žrtva jagnjeta, s kojim se "pričešćuju" sva deca, ujedno je bio i najvažniji od običaja za taj dan.
Pre Đurđevdana ne treba selena brati ili mirisati, a na Đurđevdan svako uzme po jedan stručak te omiriše i zadene se za pojas, a devojke i mlade za đerdan.
Na Đurđevdan ne valja spavati, "da ne bi bolela glava", a ako je neko spavao "onda na Markovdan da spava na tom istom mestu". Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre "da bi zaštitili sebe i selo".
Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj. Međutim, najveći broj običaja spada u čistu magiju, kod čega onaj, koji ih vrši, nema u vidu nikakvog određenog demona ni božanstvo.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SVE JE UNIŠTENO Aprilski mraz napravio katastrofu, pitanje je da li će biti za rakiju
Prijepolje - Noćnu moru svakog voćara ovog proleća na svojoj koži osetio je Miroslav Puškić iz Prijepolja. Godinama unazad on ima plantaže jabuka i šljiva u koje ulaže velika sredstva i vodi računa o svakom stablu i svakom plodu, ipak priroda je ovog aprila ipak bila jača i aprilski mraz već sad je potpuno desetkovao rod šljiva.
PREDIVNO Najlepše prirodne boje za USKRŠNJA JAJA, vino, kurkuma i hibiskus, oduševiće vas
Prirodne boje su sve više popularne za farbanje jaja, tako da su ovo odlična rešenja ako ne želite da koristite kupovne boje za jaja.
OVAKO SE NEGUJE NAJLEPŠI PROLEĆNI CVET: Uspeva čak i početnicima, a verovanje kaže da privlači veliku sreću!
Ukrasna detelina je najlepši detalj svakog balkona i dvorišta
ŠTA AKO SE SLUČAJNO OMRSIM U VASKRŠNJEM POSTU? Sveštenik nam otkriva šta kaže crkva i koja "greška" je veća
Mnogi ljudi poste samo prvu i poslednju nedelju. Da li je to u redu?
DOBILI ZATVORENI BAZEN Ovo je dika i ponos celog grada, uskoro svečano otvaranje!
Gornji Milanovac - Stanovnici opštine Gornji Milanovac za sedam dana dobiće zatvoreni bazen i to će biti jedna od najvećih investicija realizovanih iz lokalnog budžeta, jer je vrednost radova preko pet miliona evra.
Komentari(0)