Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
U Šumadiji, Đurđevdan je bio dan kada se selo budilo pre zore, kada su devojke plele vence od bilja, a mladi skakali preko vatre. Nije to bio običan praznik – to je bio trenutak u kojem se priroda i čovek ponovo spajaju, kroz igru, verovanja i mirise koji zauvek ostaju u sećanju. Danas, te slike blede, ali priče i dalje žive u starim kućama i tišini pred jutro.
Đurđevdanska zora – svetlost koja donosi zdravlje
Praznik Svetog Đorđa, koji se slavi 6. maja, označava kraj duge zime i početak prave prolećne sezone. U selima Šumadije – oko Topole, Aranđelovca, Gornjeg Milanovca – ljudi su verovali da Đurđevdanska zora ima moć da donese zdravlje i sreću, ali samo ako je dočekaš budan.
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Devojke su ustajale pre svitanja, išle do potoka da umiju lice u „prolećnoj vodi“, u kojoj su prethodno potopile cveće – đurđevak, mladi dren, jorgovan. Umivale su se uz reči: „Kako ova voda teče, tako da zdravlje na mene teče.“ Voda nije bila obična – bila je sveta, nova, iznikla iz zemlje koja je tek otvorila oči.
Venci, vatre i živa tradicija
Đurđevdan nije mogao da prođe bez venaca od bilja. Venci su se pleli od vrbovih grančica, koprive, zdravca i đurđevka. Kačili su se na kapije, štale, čak i na stoku – da zaštite kuću i domaćinstvo. Najlepši venac devojke su čuvale do sledećeg Đurđevdana.
Najveselije je bilo uveče – kada se palila đurđevdanska vatra. Mladi su skakali preko nje, pevajući, smejući se, verujući da vatra spaljuje bolesti, zlo i nesreću. Uz vatru se pekla jagnjetina, pila domaća rakija, svirala frula, a pesma se orila do kasno u noć.
Đurđevdanski običaji kroz oči jedne babe
„Bilo je to slavlje duše, ne stomaka“, kaže baka Rada iz sela Natalinci. „Znalo se – kad zaigra kolo pod jorgovanom, Đurđevdan je stigao. A kad se voda zatreperi u zoru – to znači da će godina biti rodna.“
Ona se seća kako su devojke krile koga vole stavljajući njegovu košulju pod jastuk te noći, verujući da će im u snu doći „Đurđevdanac“ – onaj pravi. „Nema toga više, al’ ja i dalje ustajem pre zore... ko zna, možda i dođe“, kaže kroz osmeh.
Praznik koji ne sme da nestane
Danas, Đurđevdan se sve ređe slavi na stari način. Ostale su liturgije, slava i porodična okupljanja, ali vatre više niko ne pali, a vence zamenjuju ukrasi iz marketa. Ipak, nešto se dešava svake godine – kad zora zasvetli 6. maja, vazduh miriše drugačije. Možda je to znak da nas tradicija i dalje čeka, da je živimo, a ne samo pamtimo.
SVI SU VOLELI BATU ŽIVOJINOVIĆA, ALI O SCENI SA SNIMANJA "LEPA SELA LEPO GORE" NISMO IMALI POJMA: Evo šta se DESILO
U jednom od mnogobrojnih intervjua, Bata je prepričavao dogodovštinu sa snimanja kultnog filma "Lepa sela lepo gore"
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Komentari(0)