DAN KADA SE OSTVARUJE JEDNA ŽELJA Šta nikako ne treba raditi, na NAJSREĆNIJI ČETVRTAK U GODINI, poznat i kao Beli ili Zeleni
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
Četvrtci u narodnom verovanju važe za baksuzne dane. Svi osim ovog!
Svetli četvrtak je jedini koji se po tradiciji smatra vrlo srećnim. Veruje se da su ovog dana sva mesta gde žive ale, kakakondžule i druge nečastive sile zatvorena, da zemljom hodaju samo dobra nebeska bića, pa da zbog toga i ljudima danas dobro ide.
Zbog toga je većina običaja vezana za Svetli četvrtak u vezi sa novim počecima i srećnim trenucima u životu čoveka. Ovog dana treba započeti posao, naročito onaj koji ne ide od ruke. Takođe, treba uputiti molbu za neku neostvarenu želju i ona će se, kažu stari, sigurno ostvariti.
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
JEDNO PRAVILO NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE Sutra je Vaskršnji ponedeljak i početak Svetle nedelje, a ovo su običaji kojih se treba pridžavati
Vaskršnjim ponedeljkom počinje takozvana Svetla nedelja koja se smatra produžetkom Vaskrsa
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
JEDNO PRAVILO NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE Sutra je Vaskršnji ponedeljak i početak Svetle nedelje, a ovo su običaji kojih se treba pridžavati
Vaskršnjim ponedeljkom počinje takozvana Svetla nedelja koja se smatra produžetkom Vaskrsa
Možda vas zanima:
Evo šta se radi veče uoči Đurđevdana, a šta za uranak: Običaji i verovanja vezana za ovaj veliki srpski praznik
Za zdravlje i blagostanje pletu se venčići. Evo kako to pravilno odraditi.
JEDNO PRAVILO NIKAKO NE SMETE DA PREKRŠITE Sutra je Vaskršnji ponedeljak i početak Svetle nedelje, a ovo su običaji kojih se treba pridžavati
Vaskršnjim ponedeljkom počinje takozvana Svetla nedelja koja se smatra produžetkom Vaskrsa
U narodu je ovaj dan poznat i kao Beli ili Zeleni četvrtak i na njega se ne radi. U Istočnoj Srbiji se cela ova nedelja, a posebno četvrtak praznuje da bi bila rodna godina. Od današnjeg dana do Spasovdana se svetkuje tako što se ništa ne radi u poljima ni sa stokom.
Sve u svemu, Svetli četvrtak je dan za radost, opuštanje i veselje. Jedino što nikako ne treba raditi je praviti svadbeno veselje, jer bi muzika i galama, kaže predanje, mogli uplašiti i oterati “dobra božanstva”.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
Komentari(0)