DANAS JE SVETLI (VASKRŠNJI) UTORAK: Narodna verovanja vezana za ovaj dan - Šta bi trebalo, šta se ne sme, a šta valja i zašto je dobro da danas padne kiša?
Na Vaskršnji utorak, poznat i kao Svetli, se ne radi.
Čvrsto se veruje da prvi utorak, koji dolazi posle Vaskrsa svima donosi radost i veselje.
U mnogim selima se, baš na ovaj dan, održavaju svadbe.
Iako utorak važi za dan u kome se obavljaju magijske radnje i događaju se nevolje i nedaće, ovaj Vaskršnji (vodeni) utorak prema narodnom verovanju je jedini dobar utorak u godini.
Možda vas zanima:
Ako se dete rodi na Svetli ili Vaskršnji utorak, biće srećno i dugovečno: Ovo je NAJSREĆNIJI DAN U GODINI prema narodnim verovanjima!
U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini.
Bog gleda, čuda su moguća: Ovo je jedina stvar koju svako od nas treba da uradi trećeg dana Vaskrsa
Danas slavimo treći dan Vaskrsa, u narodu poznat kao Svetli Utorak koji se smatra najsrećnijim danom u godini
Možda vas zanima:
Ako se dete rodi na Svetli ili Vaskršnji utorak, biće srećno i dugovečno: Ovo je NAJSREĆNIJI DAN U GODINI prema narodnim verovanjima!
U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini.
Bog gleda, čuda su moguća: Ovo je jedina stvar koju svako od nas treba da uradi trećeg dana Vaskrsa
Danas slavimo treći dan Vaskrsa, u narodu poznat kao Svetli Utorak koji se smatra najsrećnijim danom u godini
Možda vas zanima:
Ako se dete rodi na Svetli ili Vaskršnji utorak, biće srećno i dugovečno: Ovo je NAJSREĆNIJI DAN U GODINI prema narodnim verovanjima!
U narodu se ovaj utorak smatra najboljim utorkom u celoj kalendarskoj godini.
Bog gleda, čuda su moguća: Ovo je jedina stvar koju svako od nas treba da uradi trećeg dana Vaskrsa
Danas slavimo treći dan Vaskrsa, u narodu poznat kao Svetli Utorak koji se smatra najsrećnijim danom u godini
Prema verovanju u Gruži, na vodeni utorak nije valjalo ništa raditi (prati, šiti, krpiti, ukrašavati) na muškoj odeći, pogotovu budućih vojnika.
Jedina stvar koju vernici na ovaj dan moraju poštovati jeste da dele radost i veselje sa svojim bližnjima. Ko ne poštuje ovaj jednostavan zahtev prkosi Bogu i Hristu i u životu mu neće ići onako kako želi.
Upravo zato, baš na današnji dan, u ponekim krajevima organizuju se svadbe. Veruje se da će brak sklopljen na ovaj dan biti dugovečan i plodonosan.
Postoji verovanje i da je na današnji dan dobro ići u posetu, krenuti na put i da će dete koje se rodi na Vaskršnji (vodeni) utorak biti srećno i dugovečno.
U vodenoj sedmici, kako se u narodu naziva prva nedelja posle Uskrsa, po važnosti se izdvajaju vodeni utorak i vodena subota.
U Šumadiji se, međutim, praznuju tri Vodena utorka – vaskršnji utorak, utorak posle Đurđevdana i utorak posle Svete Trojice. Sva tri utorka su u vreme prolećnih radova na njivi i polju, posvećena su vodi i praznuju se da bi pala kiša neophodna za rast i rod useva.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
BONUS VIDEO:
POTEGAO PIŠTOLJ NA KOLEGU, SVEČANO OTVORIO WC NA SPLAVU: Filmska životna priča Pavla Vuisića, ostavio čak TRI TESTAMENTA
Ljubav našeg naroda prema Pavlu Vuisiću kao glumcu proporcionalna je našoj potpunoj neupućenosti u njegovu biografiju, privatni život, politička gledišta i svetonazor, depresiju koju je lečio alkoholom, i njegovu omrazu prema glumi.
Mihajlo Pupin – dečak iz Idvora koji je pravio svoje prve izume
Pre nego što je postao svetski poznat naučnik, pronalazač i profesor na Kolumbija univerzitetu, Mihajlo Pupin bio je radoznali dečak iz banatskog sela Idvor. Njegovo detinjstvo bilo je ispunjeno igrom, ali i neutaživom željom da otkriva kako stvari funkcionišu.
Tkački razboj – kako se nekada tkala toplina doma
Na drvenom okviru, među nitima i predivom, nekada se stvarala ne samo tkanina, već i priča. Tkački razboj bio je srce mnogih srpskih domaćinstava – mesto gde su vešte ruke žena pretvarale vunenu i lanenu nit u ćilime, ponjave i prekrivače. Zvuk drvenih delova koji se sudaraju, ritam nožne pedale i miris prirodnog vlakna bili su deo svakodnevice u skoro svakoj kući.
Od Nemanje do poslednjeg cara – priča o lozi Nemanjića
Vladarska porodica koja je oblikovala srednjovekovnu Srbiju, ostavila manastire, zakone i carstvo koje je sijalo na Balkanu.
Naši stari nikad nisu SKLANJALI MRVICE SA STOLA "GOLOM RUKOM", a hleb su UVEK DELILI: Narodna verovanja o prizivanju BOGATSTVA i teranju SIROMAŠTVA S PRAGA
Narodna verovanja u Srbiji prizivaju sreću i blagostanje kroz običaje i zabrane. Običaji se prenose generacijski kao deo kulturnog nasleđa srpskog naroda.
Komentari(0)