KAKO SU NEKADA IZGLEDALA VENČANJA? Snimak sa svadbe u Kruševcu postao hit na društvenim mrežama, evo kako se nekada slavilo u Srbiji
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Srbi su uvek bili gospoda, kako u srednjem veku kad je deo Evrope bio u mraku, tako i na početku 20 veka.
To se vidi i na snimku srpske svadbe iz avgusta 1911. godine u mestu Majdevo kod Кruševca.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Na crno-belom snimku, prvom etnološkom filmu koji je snimio Luj de Beri, vide se zvanice jedne ondašnje svadbe odevene u svečane toalete i elegantna odela kakva su se nosila na dvorovima širom Evrope.
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Među 300 svadbenih zvanicama bili su i mnogi istaknuti radikali među kojima i Nastas Petrović i Svetozar Botorić.
Borotić je kao porodični prijatelj Manića i najzaslužniji za dolazak Luja Pitrofila de Berija, najpoznatijeg profesionalnog snimatelja onog vremena, u Srbiju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)