KAKO SU NEKADA IZGLEDALA VENČANJA? Snimak sa svadbe u Kruševcu postao hit na društvenim mrežama, evo kako se nekada slavilo u Srbiji
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Srbi su uvek bili gospoda, kako u srednjem veku kad je deo Evrope bio u mraku, tako i na početku 20 veka.
To se vidi i na snimku srpske svadbe iz avgusta 1911. godine u mestu Majdevo kod Кruševca.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Možda vas zanima:
OVO JE NAJLUĐE VENČANJE U SRBIJI IKAD Kada budete videli šta se sve desilo, mislićete da se neko šali, a sve je počelo ovako...
Naime, krenulo je po zlu, te su doživeli su neverovatnu „seriju nesrećnih događaja“, a kada ih pročitate, verovatno ćete pomisliti da je pred vama scenario za neku komediju.
OVO BI SVAKI PRAVOSLAVAC TREBALO DA ZNA Da li znate ko je bio prvi srpski patrijarh?
Njegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
Na crno-belom snimku, prvom etnološkom filmu koji je snimio Luj de Beri, vide se zvanice jedne ondašnje svadbe odevene u svečane toalete i elegantna odela kakva su se nosila na dvorovima širom Evrope.
Prvi srpski etnološki film snimljen je u kući porodice Minić, koja i dan-danas, iako je obrasla travom i zapuštena, stoji i čuva uspomene na predratni život u Srbiji.
Među 300 svadbenih zvanicama bili su i mnogi istaknuti radikali među kojima i Nastas Petrović i Svetozar Botorić.
Borotić je kao porodični prijatelj Manića i najzaslužniji za dolazak Luja Pitrofila de Berija, najpoznatijeg profesionalnog snimatelja onog vremena, u Srbiju.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)