Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Počeci iz Zaječara
Rođen 11. maja 1933. godine u Zaječaru, Zoran je detinjstvo proveo u atmosferi malog grada, gde su priče i humor bili važni koliko i hleb. Studirao je pravo, arhitekturu i filologiju, ali ga nijedna od tih profesija nije mogla zadržati. Gluma ga je pronašla tek na Akademiji, ali kada je stao na scenu, bilo je jasno da joj više nikada neće pobeći.
Majstor nepredvidivosti
Možda vas zanima:
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Kako je Ljuba Tadić spasao predstavu kada su se ugasile sve svetiljke na sceni
Legendarna improvizacija glumca koja je publiku dovela do suza od smeha
Možda vas zanima:
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Kako je Ljuba Tadić spasao predstavu kada su se ugasile sve svetiljke na sceni
Legendarna improvizacija glumca koja je publiku dovela do suza od smeha
Možda vas zanima:
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Kako je Ljuba Tadić spasao predstavu kada su se ugasile sve svetiljke na sceni
Legendarna improvizacija glumca koja je publiku dovela do suza od smeha
Njegova uloga Kralja Ibija u Ateljeu 212 postala je sinonim za improvizaciju. Zoran je umeo da predstavu nikada ne odigra isto dva puta, da iznenadi kolege i publiku, ali uvek tako da svi odu kući fascinirani. Jedan kolega je govorio: „Sa Zoranom si na sceni mogao da očekuješ sve – osim tišine.“
„Ja sam glumac zato što ne umem da budem ništa drugo – a i zašto bih?“
Anegdote koje se prepričavaju
Zoranov život bio je niz situacija koje su prelazile u legende. U kafani bi znao da iz glave odglumi celu scenu iz klasika, samo da bi zadivio nepoznato društvo za susednim stolom. Često je na putovanjima, umesto da ide na generalnu probu, obilazio pijace i razgovarao sa prodavcima, „da se nahrani životom“.
Jednom prilikom, kada je tokom predstave nestalo struje, Zoran je bez trunke oklevanja nastavio da igra u mraku, vodeći publiku glasom i kretnjama – i od toga napravio nezaboravnu scenu.
Zoran i Atelje 212
Atelje je za njega bio više od pozorišta – bio je drugi dom. Njegovi prijatelji i kolege se sećaju da je često umeo da dođe ranije, sedne na scenu i ćuti, gledajući praznu salu. „Prazna sala je kao prazno platno“, govorio je, „a publika dođe i napravi sliku.“
Poslednje uloge i neugasli duh
Pred kraj života, iako bolestan, nije želeo da se povuče. Njegova poslednja predstava „Radovan III“ i dalje se igra u sećanju onih koji su imali sreću da je vide – svaka scena nosila je trag njegove improvizacije i jedinstvenog duha. Preminuo je 21. jula 1985. godine u Beogradu, a iza sebe ostavio ne samo uloge, već i osećaj da je gluma umetnost življenja.
Od kore trešnje do svetlosti koja tera zlo – lilanje na Petrovdan
Na Petrovdan, kada sunce zalazi, iz mnogih sela u Srbiji počinju da sevaju krugovi vatre. Deca i mladi vrte u rukama plamene „lile“, a iskre obasjavaju letnju noć. Ovaj stari običaj, poznat kao lilanje, vekovima se vezuje za zaštitu doma, stoke i useva od nepogoda.
Kralj scene i kafane – neponovljivi Zoran Radmilović
Postojao je samo jedan glumac koji je mogao da napravi predstavu od sopstvene pauze, da iz jedne rečenice napravi legendu i da publiku drži u neizvesnosti šta će izgovoriti sledeće – Zoran Radmilović. Njegova scena bila je i pozornica i kafana, a život je živeo jednako strasno u oba sveta.
Kralj graditelj i ratnik – priča o Stefanu Dečanskom
Smrt kralja Milutina 1321. godine otvorila je novo poglavlje u istoriji srpske srednjovekovne države, ispunjeno dinastičkim borbama, ličnim dramama i velikim političkim preokretima.
Praštaj, da ti bude oprošteno“ – običaj Pročke u srpskoj tradiciji
U nedelju pred početak Velikog posta, širom Srbije još uvek se čuje drevni pozdrav: „Praštaj, da ti bude oprošteno.“ To je Pročka – dan kada se ljudi mire, brišu uvrede i otvaraju srca za mir.
Pavle Vuisić – glumac sa Save koga je Orson Vels proglasio najboljim na svetu
U svetu filma, titule se teško osvajaju, a još teže zaslužuju. Ipak, jedan skromni beogradski glumac, poznat po nepatvorenoj harizmi i osobenoj glumi, dobio je priznanje koje se retko čuje – od samog Orsona Velsa.
Komentari(0)