U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
Dok su mnoge evropske tradicije vuka doživljavale kao pretnju, u srpskoj narodnoj religiji vuk je bio poštovano i zaštićeno biće. U tumačenjima Veselina Čajkanovića, vuk zauzima posebno mesto – ne ubija se bez posledica, ne pominje se naglas bez potrebe, a njegova senka se ne potcenjuje. Bio je simbol snage, časti, instinkta i tihe pravde. Onaj ko se zameri vuku, zamerio se onome što ne razume – a onaj ko ga poštuje, poštovao je samu prirodu.
Vuk – gospodar planine i duša predaka
Vuk je smatran bićem koje vidi ono što ljudi ne mogu.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
- zna kad ide smrt,
- zna kad dete nije pod zaštitom,
- i nikada ne ulazi u selo ako nije pozvan.
- U tim predanjima, vuk je posrednik između svetova – nije ni divlji, ni pitom, već svoj, ali pravedan.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Možda vas zanima:
Tihi bog Srba: Da li je srpski vrhovni bog bio onaj koji ne traži hram, već tišinu
Prema tumačenju Veselina Čajkanovića, Srbi su pre hrišćanstva verovali u vrhovnog boga koji nije imao ime, kip ni crkvu. Verovalo se da on ne traži molitvu – već istinu. Ne pojavljuje se – ali sve vidi.
Boj na Kosovu kroz umetnost i mitologiju: Kako su umetnici oblikovali sećanje
Boj na Kosovu je jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji. Saznajte kako su umetnici i mitologija oblikovali sećanje na ovu bitku.
Zašto se ne izgovara njegovo ime
Postojalo je verovanje da izgovaranje reči "vuk" može privući njegovu pažnju.
Zato su se koristili nadimci:
„onaj što ne da stadu da se raširi“,
„onaj s tihom šapom“,
ili samo „onaj.“
Naročito se ime nije izgovaralo u zimskim noćima, kad planina „sluša“, i kad se verovalo da vuk „traži da čuje da li ga se još neko boji.“
Vuk u porodičnom i duhovnom životu
Deci su se davala imena poput Vuk, Vukan, Vukašin – ne da budu opasni, već da ih zlo zaobiđe.
Verovalo se da zlo ne dira vuka – pa ako nosiš njegovo ime, ne dira ni tebe.
U pojedinim krajevima, dečaku koji preživi tešku bolest, baka bi šapatom rekla:
„Sad si vuče – ideš sam kad moraš.“
Čajkanovićeva interpretacija: Vuk kao božansko biće
Veselin Čajkanović ukazuje na to da vuk u srpskom narodnom sistemu nije životinja – već religijski znak.
On nosi duhovnu funkciju zaštite, ima auru svetog, i stoji na granici između stvarnog i mitskog.
U mnogim bajkama, vuk ne strada – on odlazi.
I to ne iz straha – već jer zna da nije njegovo da ostaje, nego da podseća.
Danas – vuk se retko vidi, ali se i dalje pamti
Iako danas ljudi vuka sreću samo na slikama i grbovima, u jeziku i osećaju, on je i dalje prisutan.
Još uvek, kad se kaže da je neko „vuk samotnjak“, zna se šta se misli.
I još uvek, kad neko pogleda u šumu i oseti nelagodnu tišinu – ne pita se naglas ko tu živi.
Jer vuk je, govorili su stari – onaj koji ne traži tvoje poštovanje, ali ga primećuje kad ga daš.
REŠENJE ISTORIJSKE ZAGONETKE: Evo zašto su Banaćani "Lale"
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu DŽigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani... Zbog poljoprivredne kulture kojom se masovno bave, Leskovčanima je prilepljen nadimak Paprikari. A svi su Srbi, istih korena, samo iz različitih krajeva zemlje. Svaki nadimak ima svoju legendu ili istorijsku pozadinu, a poreklo šaljivog naziva za Banaćane krije posebno zanimljivu priču.
KOCKA, PIJANSTVO I DUGOVI: Ko je bio sin Vuka Karadžića?
VUK Stefanović Karadžić ostavio je neizbrisiv trag u srpksoj istoriji kao srpski lingvista, filolog, antropolog, književnik, prevodilac i akademik. Međutim, reformator našeg jezika u privatnom životu suočavao se sa brojnim skandalima. Sa suprugom Anom Kraus imao je jedanaestoro dece, a preživelo je samo dvoje - Mina i Dimitrije. Polagao je nade u sina, misleći da će imati sjajnu budućnost i imresivnu karijeru, ali Vukov naslednik je krenuo stanputicom.
OVAKO JE PRAVILNO:Slavska i ikona Hrista imaju POSEBNA mesta
U pravoslavnoj tradiciji, ikona zauzima posebno mesto u duhovnom životu vernika. Ona nije samo umetnički prikaz svetitelja ili Hrista, već na neki način i znak prisustva svetog u svakodnevici i našem domu.
ZABORAVLJENI ZNAČAJ VRTLOGA NA SRPSKIM REKAMA: Zašto su rečni virovi imali poseban status u narodnim pričama?
U srpskoj narodnoj tradiciji rečni virovi nisu bili samo prirodne pojave, već mesta sa posebnim, često misterioznim značajem. Mnogi virovi širom Srbije vekovima su okruženi legendama, verovanjima i pričama koje govore o njihovim neobičnim moćima i tajanstvenim stanovnicima.
POVERENJE U „SUDBINU“ U SRPSKIM PRIČAMA: Kako su naši preci verovali u predodređenost životnih događaja?
U srpskoj narodnoj tradiciji, sudbina je oduvek imala posebno mesto. Narodne priče i predanja često su govorili o sudbini kao o nečem unapred određenom, što se ne može izbeći i što upravlja životima ljudi bez obzira na njihove želje i odluke.
Komentari(0)