Zašto se detelina sa četiri lista ne bere kada je „otvori sunce“, već kad je zakloni oblak
U narodnom verovanju, detelina sa četiri lista nije amajlija sama po sebi. Snaga joj dolazi u trenutku branja. Verovalo se da ako je uzmeš kad je obasja sunce – sreća se raspe. Ako je ubereš u senci – ona ostaje uz tebe.
Detelina sa četiri lista je možda najpoznatija amajlija na svetu. Ali u srpskom narodnom verovanju, posebno u planinskim selima i stočarskim krajevima, postojala su stroga pravila kada i kako se ona bere. Jer nije svaki list „taj“. A ono što je najvažnije – vreme branja. Verovalo se da ako detelinu nađeš kad sunce udari direktno na nju, i ubereš je – sreća se rasipa kao para na vetru. Prava detelina za sreću se uzima kad je zakloni oblak.
Svetlost nosi želju, ali senka je čuva
U narodnoj slici sveta, sreća nije ono što se zgrabi. Sreća se tiho uzima, ne da bi se pokazala – već da bi ostala. Zato se detelina bere kad je zemlja vlažna, kad se ne govori, i kad niko ne gleda.
Šta raditi kad je nađeš
Ne pokazuj je odmah. Ne nosi je u novčaniku. Stavi je u knjigu, među reči. Tamo će, verovalo se, čuvati misao – a ne samo stvar. Ako požuti – znak je da ti sreća nije bila potrebna, ali je znala gde da stoji.
Detelina danas – suvenir ili znak
Možda danas malo ko veruje u „pravila branja“, ali osećaj ostaje. Jer kad vidiš četvorolisnu detelinu, makar na sekundu – znaš da si nešto pronašao. A ono što se ne traži, a nađe – ima veću moć nego ono što juriš danima.
110 godina sećanja: Dani kada je Srbija stajala pred najmračnijom sudbinom, Beograd u plamenu i krvavim sokacima, i reči koje odjekuju i danas
Posle slavnih pobeda u Cerskoj i Kolubarskoj bici 1914. godine, Srbija je dočekala 1915. iscrpljena. Epidemija pegavog tifusa odnela je desetine hiljada života, rezerve su bile istrošene, a glad je pritiskala narod. Uprkos obećanjima, saveznička pomoć je stizala sporo i u nedovoljnom obimu. U takvim okolnostima Centralne sile odlučuju da unište Srbiju jednom za svagda. U novoj ofanzivi udružuju se Nemačka, Austro-Ugarska i Bugarska, dok Turska pruža logističku potporu.
I DANAS JE SLIČNO: Našoj prvoj predstavnici na Evroviziji pesmu je pisao Mika Antić, čim je stigla krenule su prozivke!
Devojka iz skromne socijalističke zemlje nije dočekana baš blagonaklono u svetu glamura...
Naš pesnik samo je jednu ženu za života voleo i sve pesme njoj posvetio: Majka ga pred ikonom zaklela da je ne oženi, a kad su stigli svatovi...
Aleksa Šantić obeležio je istoriju srpske književnosti emotivnim, ljubavnim stihovima, a njegova najveća ljubav je bila nesretna
KAKO JE IVO ANDRIĆ IZBEGAO SMRT I GDE SE KRIO KADA JE PISAO "NA DRINI ĆUPRIJU": Nepoznati detalji iz života nobelovca!
Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
ZAŠTO SRBI NE GRADE KUĆE BEZ PROZORA I KAKO SU SE BRANILI OD VAMPIRA: Tajna srpske tradicionalne arhitekture!
Srpska tradicionalna kuća nije samo građevina – ona je odraz vekovnih strahova i verovanja. Otkrivamo zašto je "otvaranje" kuće ka suncu bilo vitalno za sreću i kako su se arhitekturom štitili od noćnih mora i zlih sila, uključujući i vampire.
Komentari(0)