U srpskoj narodnoj mitologiji, vuk nije bio zver od koje se beži – već biće koje se poštuje. Veselin Čajkanović ukazuje da je vuk bio svet, pratilac bogova, čuvar duša i simbol sile koja nikada ne napada bez razloga.
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Koliko važno mesto u našoj kulturi i tradiciji zauzima ova životinja, govori i poštovanje koje se i dan danas prema njemu gaji kroz praznike i rituale koji su mu posvećeni.
Verovanje da je vuk mitološki predstavnik srpskog naroda je toliko ukorenjeno, da je umnogome u uskoj vezi sa formiranjem nacionalng identiteta od perioda srednjeg veka do danas.
Centrom opštine Nova Varoš oko 21 sat prošetao se, kako kažu očevici, neobičan ali i opasan gost.